Bivši britanski premijer, Boris Džonson, tvrdi da je pronašao uređaj za prisluškivanje u svom kupatilu u Forin ofisu nakon susreta sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Džonsonovi memoari trebaju biti objavljeni iduće nedelje, a već se pojavljuju ekskluzivni detalji, uključujući i navode o špijuniranju od strane Izraela. Osim toga, u memoarima se nalaze i bizarne priče, poput Džonsonove izmišljotine o Balfurovoj deklaraciji.

Netanjahu, koji nikada nije zvanično radio za Mosad, smatra se bliskim saradnikom ove moćne špijunske organizacije. U memoarima se iznose detalji o razgovoru dvojice lidera, uključujući i Netanjahuovu demonstraciju lokacije potpisivanja Balfurove deklaracije, za koju Džonson priznaje da ju je izmislio.

Priče o špijuniranju od strane Izraela su ponovo aktuelne nakon što je FBI optužio Izrael za postavljanje prislušnih uređaja u blizini Bele kuće prošle godine. Netanjahu je negirao ove tvrdnje, ali se tema špijuniranja još jednom pojavila u vezi sa Džonsonovim memoarima.

Memoari Borisa Džonsona su već privukli pažnju i kritike u Britaniji, sa različitim ocenama od političkih memoara veka do knjige jednog klovna. Dok Dejli mejl promoviše knjigu kao politički događaj godine, Guardian je kritikovao Džonsonove memoare kao sebične i punu samoopravdanja.

Osim ekskluzivnih detalja i kontroverza, Džonsonovi memoari obećavaju uvid u njegovo ministrovanje i vreme provedeno na funkciji premijera, uključujući i nepoznate detalje poput navodne borbe kraljice Elizabete sa rakom kostiju. Takođe, Džonson optužuje francuskog premijera Emanuela Makrona za želju da kazni Britaniju zbog Bregzita.

Sa izlaskom memoara 10. oktobra, britanska javnost već s nestrpljenjem iščekuje saznanja koja će ova kontroverzna knjiga doneti. Dok se neki dive hrabrosti autora da iznese svoju verziju događaja, drugi već otvoreno kritikuju Džonsonove motive i istinitost njegovih tvrdnji. Sve u svemu, ovi memoari obećavaju da će uzburkati političku scenu u Britaniji i van nje.