Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, nedavno je izjavio da je potrebno jasno naglasiti da međunarodna zajednica više nema aktivnu ulogu u BiH. Tokom obeležavanja 1. marta, koji se u Federaciji BiH s većinskim bošnjačkim stanovništvom proslavlja kao dan nezavisnosti, Komšić je istakao da ovaj dan dočekujemo sa nikada manjim prisustvom stranog faktora.
U svom govoru, Komšić je naglasio da je ključni korak za budućnost BiH da se međunarodna zajednica izuzme iz političkog i društvenog diskursa, kako bi se uhvatili „poslednji voz“ savremenih zbivanja. Prema njegovim rečima, ukoliko političko Sarajevo želi da se prilagodi novim realnostima, moraće da se oslanja na svoje unutrašnje kapacitete i institucije.
„Funkcionisanje države, sistema i institucija, kako znamo i umemo, moraćemo osigurati sami,“ rekao je Komšić, naglašavajući potrebu za samostalnošću i odgovornošću domaćih institucija. Ovaj stav dolazi u trenutku kada su tenzije između različitih etničkih grupa u BiH ponovo na visokom nivou, a pitanja nezavisnosti i političke autonomije ostaju ključna.
1. mart se u Federaciji BiH obeležava kao dan nezavisnosti, jer je tog dana 1992. godine održan nelegalni referendum o otcepljenju BiH od SFRJ. Međutim, Srbi u Republici Srpskoj ovaj datum pamte po tragičnom događaju kada je 1. marta ubijen srpski svat u Sarajevu, što je označilo početak ratnih sukoba. U Republici Srpskoj se ovaj datum ne proslavlja, već se umesto toga obeležava 21. novembar, dan kada je parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, koji je označio kraj građanskog rata.
Komšić je pozvao na jedinstvo i snagu domaćih institucija, naglašavajući da je vreme da se prestane oslanjati na strane faktore koji su nekada imali značajnu ulogu u političkom životu BiH. Ovaj apel dolazi u kontekstu sve većih pritisaka na političku stabilnost i društvenu koheziju u zemlji.
S obzirom na trenutne političke prilike, koje su obeležene rastućim nacionalizmom i etničkim tenzijama, Komšićov apel za jačanje domaćih institucija se može posmatrati kao pokušaj da se osigura stabilnost i održivost BiH kao države. Njegova izjava može biti interpretirana kao poziv na odgovornost i samostalnost, u svetlu sve manje prisutnosti međunarodnih faktora.
Dok se obeležava ovaj značajan datum, važno je napomenuti da odnosi između različitih etničkih zajednica u BiH ostaju krhki. Događaji poput obeležavanja 1. marta često dovode do sukoba i nesuglasica, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji. Komšićeva izjava može se shvatiti kao pokušaj da se uspostavi nova paradigma u kojoj bi unutrašnji resursi i kapaciteti bili osnova za rešavanje problema, umesto oslanjanja na strane aktere.
U svetlu ovih dešavanja, budućnost BiH ostaje neizvesna. Komšićeva poruka može biti ključna za redefinisanje odnosa unutar zemlje, gde bi se mogla otvoriti vrata za dijalog i saradnju među različitim etničkim grupama. Međutim, da bi to postalo stvarnost, potrebno je puno truda i posvećenosti svih strana u procesu izgradnje stabilne i funkcionalne države.
U zaključku, Komšićeva izjava naglašava važnost unutrašnje kohezije i odgovornosti u BiH, u svetlu sve manje prisutnosti međunarodnih faktora. Kako se zemlja suočava sa brojnim izazovima, jasno je da će budućnost zavisiti od sposobnosti njenih građana i institucija da prevaziđu razlike i rade zajedno na izgradnji održive budućnosti.
