Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori izražava ogorčenje i protest zbog glasanja predstavnika Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Oni smatraju da su predstavnici Crne Gore glasali u ime sile vlasti, ali protiv Crne Gore, njenog istorijskog nasleđa i srpskog naroda. Ovaj čin smatraju nečasnim i zlonamernim, a smatraju da je odluka donesena pod uticajem Nemačke i njenih ko-sponzora, koji su, prema njihovim rečima, nekažnjeni počinioci genocida.
Oni ističu da je glasanje crnogorskih predstavnika na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija pokazalo brutalan odnos prema sopstvenoj zemlji i srpskom narodu u regionu. Kritikuju vlast Crne Gore zbog donošenja ove odluke, ističući da je to još jedan primer nepoštovanja volje građana i većinskog javnog mnjenja.
Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori tvrdi da je glasanje za rezoluciju o Srebrenici opravdano izgovorom da je to „dobra za srpski narod i pomirenje“. Oni upoređuju ovaj izgovor sa prethodnim situacijama, poput bombardovanja Srbije od strane zapadnih partnera ili ideoloških stavova prethodnika vlasti u Srbiji.
Nakon ovog glasanja, oni ističu da nisu iznenađeni postupcima crnogorskih predstavnika, ali da će iznenađenje biti izostanak odgovornosti nosilaca vlasti pred narodom i građanima.
Ova odluka crnogorskih predstavnika na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izazvala je podeljene reakcije u javnosti. Dok jedni podržavaju ovaj korak kao korak ka priznanju zločina u Srebrenici i pomirenju, drugi smatraju da je ova rezolucija nepravedna, antiistorijska i anticivilizacijska.
Izneo je to u saopštenju predsednik Demokratskog fronta Milan Knežević pojasnivši da je Crna Gora svojim glasanjem u Ujedinjenim nacijama, pod izgovorom pomirenja, legitimirala srpskog genocida nad Bošnjacima u Srebrenici.
– Vlada Crne Gore smeniće se u oktobru i naredni saziv Vlade Crne Gore će povući ovaj sramotni akt, mi ćemo to tražiti od novog saziva Vlade. S druge strane, budite sigurni da demokrate će nikad više ne doneti rezoluciju koja će poništiti sve političke principe kojima je ovaj narod živeo – rekao je Knežević.
S druge strane, predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović rekao je da je podržao rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, dodavši da je ta rezolucija samo pokušaj da se istorijska istina stavi na svoje mesto i da se Srbija suoči sa svojom prošlošću.
Abazović je podsetio da se Crna Gora istorijski svrstava uz Bosnu i Hercegovinu i da građani ove zemlje priznaju tragičnu istinu da se genocid nad Bošnjacima desio u Srebrenici.
– Smatramo da je to ne samo politička obaveza prema članicama UN-a nego i dužnost svih demokratskih zemalja da osude genocid u Srebrenici – naveo je Abazović.
Nakon glasanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je crnogorske zvaničnike koji su glasali za rezoluciju o Srebrenici. On je istakao da se Crna Gora neće smatrati prijateljskom nakon ovog događaja.
– Ili su autorijevci dobili veći pritisak ili su smatrali da je politički važnije da glasaju sa svojim saveznicima. To je njihova odluka, svako ima pravo da odlučuje o svojim političkim stavovima. Ali to je njihova odluka da naprave distancu prema nama – rekao je Vučić.
Iz Ministarstva inostranih poslova Crne Gore su saopštili da su predstavnici zemlje na Generalnoj skupštini UN glasali u skladu sa međunarodnim pravom i normama, kako bi naglasili nužnost pomirenja i primene zaključaka Međunarodnog suda pravde.
Rezolucija o Srebrenici usvojena je na Generalnoj skupštini UN sa 126 glasova za, 21 protiv i 26 uzdržanih. Ova rezolucija osuđuje genocid u Srebrenici i traži od zemalja da se obavežu na usvajanje politika pomirenja i suočavanje sa prošlošću.
U svakom slučaju, ovo glasanje je izazvalo veliku pažnju i raspravu u regionu, sa različitim mišljenjima i stavovima o samoj rezoluciji. Dok jedni podržavaju ovaj korak kao korak ka pravdi i pomirenju, drugi smatraju da je ova rezolucija politički motivisana i da neće doprineti pomirenju i boljem odnosu u regionu.
Sudar stavova i mišljenja na ovu temu će verovatno i dalje biti prisutan, sa potencijalnim posledicama po regionalne odnose i političku situaciju u regionu.
