Vinogradarstvo u Srbiji suočava se sa velikim izazovima ove godine zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Prema rečima profesora Saše Matijaševića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rod grožđa biće niži za oko 30 do 40 odsto u proseku. Hladno vreme u prethodnom periodu uzrokovalo je štete vinogradarima, nekim čak i do 100 odsto, zbog čega će ostati bez prinosa ove sezone. Temperature su bile niske, od minus dva do minus šest stepeni celzijusa, što je uzrokovalo izmrzavanje lastara i cvasti na vinovoj lozi.
Niske temperature su primarno uticale na manji rod grožđa u ovoj godini, ali neće imati veliki uticaj na kvalitet grožđa. Prema rečima profesora Matijaševića, otpornost sorti vinove loze na ove temperaturne promene nije bitna, jer su sve sorte podjednako osetljive. Vinogradari treba da preduzmu određene korake nakon oštećenja od mraza, kao što je rezidba i skraćivanje oštećenih lastara, kako bi se stimuliše rast novih lastara. Ovo će osigurati adekvatnu listnu masu koja će obezbediti biljci pripremu za zimsko mirovanje.
Šumadija je region koji će pretrpeti najviše štete u smislu manjeg roda grožđa ove godine, dok će Istočna, Centralna i Južna Srbija takođe osetiti posledice, ali u manjoj meri. Kada je reč o prosečnim prinosima, Matijašević ističe da variraju u zavisnosti od sorte i kvaliteta vina koje proizvođači žele da postignu. Prinosi kod vinskih sorti mogu biti od 6,5 do 9 tona po hektaru za kvalitetna vina, dok prinosi za vina nižeg kvaliteta mogu ići do 11 do 12 tona po hektaru. Internacionalne sorte koje su zastupljene u Srbiji imaju prinos između sedam, devet i 10 tona po hektaru.
Iako su negativni efekti mraza vidljivi u manjem rodnom grožđa ove godine, kvalitet grožđa neće biti značajno pogođen. Vinogradari će morati da preduzmu određene mere kako bi sačuvali svoje vinograde i obezbedili dobar rod u narednim godinama. dalji razvoj vina zavisiće od meteoroloških uslova tokom vegetacijskog perioda.
