Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, najavio je održavanje kolegijuma na kojem će se razgovarati o formiranju Anketnog odbora za ispitivanje političkih ubistava. Odbor će se fokusirati na slučajeve poput likvidacije Duška Jovanovića, kao i pokušaje ubistava novinara Tufika Softića i Olivere Lakić, uz napade na njihove kolege Mladena Stojovića i Željka Ivanovića. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je javnost uznemirena zbog spekulacija o tome ko će preuzeti vođstvo odbora, a posebno zbog tvrdnji iz Demokratske partije socijalista (DPS) da će oni dobiti mesto predsednika.
Iz Mandićevog kabineta potvrđeno je da niko nije ponuđen za predsednika Anketnog odbora i da se očekuje da DPS predloži dva poslanika za članstvo u odboru. Mandić je naglasio da, kao najjača opoziciona stranka, imaju pravo da predlože predsednika odbora. Iz DPS su predloženi Andrija Nikolić i Oskar Huter, a Nikolić je nominovan za predsednika odbora, što je izazvalo dodatnu političku napetost u zemlji.
Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene (PzP), izrazio je zabrinutost zbog mogućnosti da Anketni odbor vodi predstavnik DPS. On smatra da bi to bio loš kompromis, s obzirom na to da je DPS, prema njegovim rečima, najodgovornija stranka za ubistvo Duška Jovanovića. Medojević veruje da DPS, ukoliko preuzme vođstvo odbora, neće imati motiv da dođe do istine, što bi moglo dovesti do impliciranja bivšeg predsednika Mila Đukanovića i tadašnjeg šefa državne bezbednosti Duška Markovića.
Parlamentarna većina nedavno je odlučila da na čelu Anketnog odbora bude Vladimir Dobričanin iz Ujedinjene Crne Gore, što je izazvalo oštre reakcije iz DPS. Ova stranka je nazvala taj potez grubim proceduralnim faulom, naglašavajući da je njihovo formiranje više izraz političke nemoći trenutne vlasti da obezbedi nezavisan rad institucija. Iz DPS su se obratili javnosti rečima da su spremni da učestvuju u parlamentarnoj istrazi, ali su istakli da je važno da opozicija takođe bude uključena u rad odbora.
DPS je zatražio od Mandića da im se omogući učešće u odboru, naglašavajući da je jedino smisleno da Anketni odbor funkcioniše uz punu saradnju svih političkih snaga. Miodrag Laković, predsednik skupštinskog odbora za bezbednost, podržao je ovu ideju, rekavši da je od suštinskog značaja da opozicija učestvuje u Anketnom odboru kako bi se postigla istinska pravda i razjasnile okolnosti političkih ubistava.
Ova situacija otkriva duboke političke tenzije u Crnoj Gori, gde svaka stranka teži da iskoristi priliku za političku afirmaciju, dok se istovremeno suočava sa ozbiljnim pitanjima pravde i odgovornosti. Formiranje Anketnog odbora za ispitivanje političkih ubistava predstavlja važan korak ka razjašnjavanju mračnih događaja iz prošlosti, ali i potencijalno opasnu arenu za političke sukobe.
U tom kontekstu, javnost sa pažnjom prati razvoj ove situacije, s obzirom na to da se radi o osjetljivim temama koje su obeležile političku istoriju Crne Gore. Očekuje se da će se u narednim danima održati više sastanaka i konsultacija među političkim strankama kako bi se došlo do konsenzusa o načinu rada Anketnog odbora i o pitanjima koja će biti predmet istrage.
Anketni odbor ima potencijal da bude ključan faktor u razotkrivanju istine o političkim ubistvima, ali i da postane arena za politička prepucavanja. U tom smislu, od odabira članova i vođstva ovog odbora zavisiće koliko će on biti efikasan u ispunjavanju svoje misije. Politika koja se odvija oko ovog odbora može imati dugoročne posledice po političku stabilnost i pravosudni sistem u Crnoj Gori.
