Nikšićka policija je otkrila četiri krivična dela iz oblasti imovinskog kriminaliteta koja su počinili maloletnici. Prvo krivično delo prijavljeno je 29. aprila kada je izvršena provala na objektu na Trgu slobode i otuđen deo robe. Drugo krivično delo prijavljeno je 5. maja kada je ukradeno vozilo sa novčanikom, novcem, alatom i radio kasetofonom. U oba slučaja, osumnjičeni su bili maloletnici starosti 13, 11 i devet godina. Tužilac je odlučio da se protiv njih ne podnese krivična prijava zbog njihove neodgovornosti usled maloletnosti.

Policija je takođe otkrila da su ista tri maloletnika ukrala autobus koji je nestao 13. maja. Autobus je pronađen u Karađorđevoj ulici, a vozač je bio 11-godišnjak. Tužilac je kvalifikovao ovaj slučaj kao krivično delo oduzimanje vozila, ali maloletnici nisu krivično odgovorni zbog svojih godina.

Još jedan slučaj krađe vozila je prijavljen istog dana kada je još jednom identifikovano isto troje maloletnika kao izvršioci. Nakon razgovora sa njima u prisustvu zakonskih zastupnika i radnika Centra za socijalni rad, policija je obavestila tužioca o ovom slučaju.

Ovi slučajevi pokazuju problem imovinskog kriminaliteta među maloletnicima u Nikšiću. Iako su maloletnici u ovim slučajevima identifikovani kao izvršioci, zakonski propisi ne dozvoljavaju podnošenje krivičnih prijava protiv njih. Ovo postavlja pitanje o odgovornosti maloletnika za svoje postupke i potrebu za unapređenjem sistema socijalne zaštite i prevencije maloletničke delikvencije.

U Crnoj Gori, prema zakonu, maloletnici mlađi od 14 godina smatraju se neodgovornima za krivična dela i ne mogu biti krivično gonjeni. Umesto toga, u takvim slučajevima primenjuju se mere socijalne zaštite i vaspitne mere kako bi se sprečilo dalje delikvencija i osigurala rehabilitacija maloletnika.

Međutim, ovi slučajevi pokazuju potrebu za jačom saradnjom između policije, socijalnih službi i pravosuđa kako bi se adekvatno postupilo sa maloletnicima koji su uključeni u kriminalne aktivnosti. Takođe, važno je raditi na prevenciji maloletničke delikvencije kroz programe obrazovanja, podrške porodici i resocijalizacije maloletnika.

Pored toga, važno je da društvo prepozna potrebu za zaštitom prava maloletnika, ali istovremeno i odgovornošću za njihove postupke. Uvođenje edukativnih programa i podrške za maloletnike sa problematičnim ponašanjem može pomoći u njihovom odrastanju i sprečavanju budućih delikvencija.

Ukupno gledajući, ovi slučajevi ukazuju na kompleksnost problema imovinskog kriminaliteta među maloletnicima i potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju ovog pitanja. Samo zajedničkim naporima svih relevantnih aktera može se efikasno suzbiti maloletnička delikvencija i obezbediti sigurnija zajednica za sve građane.