Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je danas u Madridu da će sledeći stav Mađarske o produženju sankcija Rusiji zavisiti od ispunjenja obećanja Evropske komisije. Sijarto je naglasio da su sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji u poslednjim godinama značajno „uništile konkurentnost Evrope“ i da su dovele do gubitka modela ekonomskog rasta zasnovanog na saradnji sa Rusijom, koji nije zamenjen alternativama, prenosi MTI.
Ministar je istakao da su sankcije izazvale ogromne gubitke za evropsku ekonomiju, uključujući i Mađarsku, koja nije bila direktno umešana u sukob u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Mađarska je izgubila oko 19 milijardi evra zbog ovih sankcija. Sijarto je naglasio da je Mađarska dobila garancije od Evropske komisije da energetska bezbednost Mađarske i centralne Evrope neće biti ugrožena zbog situacije u Ukrajini.
Sijarto je upozorio da, ukoliko Evropska komisija ne ispuni svoja obećanja, Mađarska će se protiviti produženju sankcija na sledećem glasanju koje je zakazano za mart. Ova izjava dolazi u vreme kada se evropski lideri suočavaju sa sve većim pritiscima da preispitaju svoju politiku prema Rusiji, posebno u svetlu ekonomskih posledica sankcija.
Osim ekonomskih implikacija, Sijarto se osvrnuo i na globalnu političku klimu, naglašavajući da „ulazimo u novu eru“ u kojoj su porodice, anti-migrantske i mirne političke stranke ponovo postale dominantne. Ovaj trend, prema njegovim rečima, posebno je izražen nakon nedavnih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se očekuje da će jačanje patriotskih snaga u Evropi doprineti povratku mira na kontinentu.
Mađarska se već duže vreme protivi nekim od ključnih politika Evropske unije, uključujući i stav prema Rusiji, što dodatno komplikuje odnose unutar zajednice. Sijarto je naglasio da bi se Evropska unija trebala fokusirati na jačanje svojih ekonomskih kapaciteta umesto na sankcije koje su, kako je rekao, „uništile konkurentnost“ Evrope.
Analitičari smatraju da bi mađarsko protivljenje produženju sankcija moglo imati dalekosežne posledice po jedinstvo EU. U trenutku kada se EU bori sa unutrašnjim razdorima i različitim pristupima prema Rusiji, Sijartove izjave ukazuju na moguću fragmentaciju unije po ovom pitanju, što bi moglo otežati zajedničke odluke u budućnosti.
Sijarto je takođe istakao da bi Evropska komisija trebala preispitati svoje pristupe i ponovo razmotriti ekonomske posledice sankcija, posebno za zemlje koje su manje direktno pogođene ratom u Ukrajini. Ovaj poziv na reviziju politika dolazi u trenutku kada se mnoge evropske države suočavaju sa rastućom inflacijom i ekonomskim izazovima koji su delimično rezultat sankcija.
Mađarska je u više navrata ukazivala na potrebu za izbalansiranim pristupom prema Rusiji, ističući da je saradnja u energetskom sektoru od ključnog značaja za stabilnost i prosperitet regiona. Sijarto je naglasio da bi EU trebala više da se fokusira na dijalog i saradnju, umesto na jednostrane mere koje mogu imati negativne posledice po ekonomiju.
U svetlu svih ovih faktora, izjava Sijarta može se shvatiti kao signal da Mađarska nije spremna da se priključi kolektivnom pristupu EU prema Rusiji bez ozbiljnih garancija i promene u politici koja se direktno odražava na nacionalnu ekonomiju. Kako se situacija razvija, pažnja će biti usmerena na to kako će se Evropska komisija odazvati na ove zahteve i kakav će to uticaj imati na buduće odnose unutar EU i sa Rusijom.
