Ljubomir Jovanović iz Lapova je jedan od značajnijih ličnosti Kraljevine Srbije, poznat po svojim političkim i društvenim zaslugama. Rođen 1861. godine, Jovanović je sa još petnaest sugrađana uspeo da kralj Aleksandar Obrenović proglasi Lapovo za varošicu. Osim toga, Jovanović je završio Mađarsku zemaljsku akademiju i aktivno se borio za prava seljaka. Bio je predsednik opštine Lapovo, osnivač prve zemljoradničke zadruge i Agrarne banke u Beogradu. Član Radikalne stranke, Jovanović je bio poslanik u Narodnoj skupštini Kraljevine Srbije, predsednik Narodne skupštine i prvi potpredsednik Vlade koju je formirao Nikola Pašić.

Tokom Prvog svetskog rata, Jovanović je sa poslanicima i vojskom boravio na Krfu gde je napisao dnevnik koji se danas čuva u Istorijskom arhivu Šumadije u Kragujevcu. Učestvovao je u donošenju važnih odluka za srpski narod u izbeglištvu i pod okupacijom, te se zalagao za povratak mladih sa fronta kako bi završili obrazovanje. Jovanović je bio predan borac za slobodu i pravdu, te je zaslužio poštovanje i pamćenje generacija koje su došle.

Osim političkih dostignuća, Jovanović je bio aktivan u podizanju spomenika izginulim Lapovcima i uvođenju prava u društvu. Njegove reči o hrabrosti i žrtvovanju tokom rata zauvek će biti upamćene, a Lapovo je odlučilo da mu oda počast tako što jedna ulica u gradu nosi njegovo ime.

Uz sve svoje zasluge i postignuća, Ljubomir Jovanović ostaje trajni simbol hrabrosti, poštenja i borbe za pravdu u srpskoj istoriji. Njegova dela i reči će zauvek živeti kao podsetnik generacijama koje dolaze na važnost borbe za slobodu i pravdu.