Književnik Viktor Lazić je na večerašnjoj promociji svoje nove knjige „Dobre duše Sudana“ istakao značaj Sudana kao jedne od najstarijih civilizacija na svetu, sa istorijom koja seže unazad sedam hiljada godina. Na svečanoj promociji održanoj u knjižari Delfi SКC-a, Lazić je naglasio da su Sudanci „večiti optimisti“, uprkos teškim uslovima života.
Lazić je objašnjavao da je pisanje putopisa o Sudanu za njega predstavljalo način da se isprave istorijske i savremene nepravde prema ovoj zemlji. Istakao je da se u ovom trenutku u Sudanu dešava najveća humanitarna katastrofa od Drugog svetskog rata, sa više od 20 miliona izbeglica, među kojima je oko tri miliona dece, o čemu se, prema njegovim rečima, malo govori.
On je pohvalio Sudance, naglašavajući njihovu pravednost i „čistotu duše“. „Uprkos katastrofi koja ih snađe, nikada nisam čuo da se žale“, rekao je Lazić, naglašavajući optimizam i snagu naroda koji se suočava sa velikim izazovima.
Jedan od ključnih aktera u njegovom putopisu, počasni konzul Srbije u Sudanu, Ahmed Abdel Moneim Abdel Mouti, dao je svoj doprinos promociji, ističući da Srbe doživljava kao „braću i prijatelje“. On je podelio svoja osećanja prema Srbiji, rekavši da je to zemlja koja im je veoma bliska „srcu“. Mouti je opisao svoje emocionalne reakcije na putovanja u Sudan, naglasivši da se odlazi u suzama, ali se i vraća sa tugom zbog rastanka od prijatelja.
Profesor dr Darko Tanasković, koji je napisao pogovor za knjigu, pohvalio je Lazićevo delo kao informativno, duhovito i pitko štivo koje ne samo da edukuje čitaoca, već ga i oplemenjuje. Ove pohvale dodatno oslikavaju značaj i dubinu Lazićevog pisanja.
Urednica izdavačke kuće Laguna, Dubravka Dragović Šehović, zaključila je da se radi o „snažnom, emotivnom i nesvakidašnjem putopisu“. Ovi komentari ukazuju na to da Lazićevo delo ne samo da osvetljava Sudan kao zemlju bogate istorije i kulture, već i pruža uvid u ljudsku snagu i otpornost naroda suočenog s teškim okolnostima.
Promocija knjige „Dobre duše Sudana“ privukla je pažnju brojnih posetilaca, a Lazićeva sposobnost da prenese suštinu svojih iskustava i emocija doprinela je stvaranju snažne veze između publike i teme o kojoj piše. Njegova dela ne samo da obogaćuju književnu scenu, već i stvaraju mostove razumevanja između različitih kultura i naroda.
Na kraju, Lazić je pozvao sve prisutne da obrate pažnju na dešavanja u Sudanu i da ne zaborave na ljude koji se bore za bolji život, suočavajući se sa svakodnevnim izazovima. Njegova knjiga, kao i njegova poruka, ostavlja snažan utisak i podstiče na razmišljanje o globalnim pitanjima humanitarnog karaktera.
Knjiga „Dobre duše Sudana“ se može smatrati važnim doprinosom razumevanju jedne od najstarijih civilizacija sveta, ali i poziv na akciju za sve one koji žele da se uključe u pomoć onima kojima je najpotrebnija.
