Kosti pronađene u pećini u Nemačkoj menjaju sve što smo znali o suživotu ljudi i neandertalaca

Slobodan Perić аватар

Mikroskopski fragmenti proteina i DNK otkriveni u dubokom sloju pećinskog blata ukazuju da su neandertalci i ljudi živeli jedni pored drugih pre 45.000 godina u severnoj Evropi. Nedavna genetska analiza fosila pronađenih u pećini u istočnoj Nemačkoj sugerira da su moderni ljudi zapravo pravili kamene alatke u obliku lista, a ne neandertalci, kako su arheolozi prethodno mislili. Ovo otkriće menja dosadašnje znanje o toj epohi, jer su homo sapiensi stigli do severozapadne Evrope mnogo ranije nego što se ranije verovalo.

Iako su retki, molekularni ostaci koji se nalaze u pećinskom blatu mogu pružiti uvid u život i stanište ljudi i drugih vrsta koje su živele u prošlosti. Na dubini od osam metara u pećini u Nemačkoj, istraživači su pronašli fragmente proteina i DNK koji su omogućili da se dobiju nova saznanja o preistorijskim ljudskim populacijama.

Pronađeni fosili sugerišu da su moderni ljudi prešli Alpe i dospele u hladne krajeve severne i središnje Evrope mnogo pre nego što se prethodno mislilo. Žan-Žak Iblen, profesor na Kolež de Frans u Parizu i direktor Instituta Maks Plank za evolucijsku antropologiju u Lajpcigu, ističe da je ovo otkriće revolucionarno jer menja dosadašnje stavove o migracijama i životnim uslovima drevnih ljudi.

U pećini su pronađene i alatke koje su ranije bile povezivane s neandertalcima, ali nova istraživanja ukazuju da je ova tehnika izrade kamene alatke pripadala modernim ljudima. Ova otkrića ne samo da menjaju naše viđenje tadašnjih kulturnih i kognitivnih sposobnosti, već i pokazuju da je interakcija između neandertalaca i modrum ljudi verovatno bila složenija nego što se ranije mislilo.

Osim toga, klimatski uslovi tada su bili slični onima koji su danas prisutni u Sibiru, što dodatno naglašava impresivnu sposobnost prilagođavanja i preživljavanja drevnih ljudi. Nova otkrića u pećini u Nemačkoj ne samo da transformišu naše razumevanje preistorijskog perioda, već ukazuju na kompleksnost i bogatstvo kulture, tehnologije i života drevnih ljudi. Ova saznanja su od vitalnog značaja za razumevanje evolucije i migracija ljudskih populacija širom sveta.

Slobodan Perić аватар

Možda će vas zanimati: