Kontinent prošao kroz „nagli kritični prelaz“

Slobodan Perić аватар

Antarktika je kontinent koji je poznat po ledu i snegu, ali poslednjih godina primećuje se zabrinjavajući trend pada površine morskog leda. Prema najnovijim podacima Američkog centra za sneg i led, površina leda oko Antartika smanjila se na nivo ispod dva miliona kvadratnih kilometara, što se nije dešavalo od 2022. godine. Ovo je već treća godina zaredom da se belezi ovakav pad, što ukazuje na promene u klimatskim uslovima na tom kontinentu.

Naučnici tvrde da je ova situacija direktna posledica globalnog zagrevanja i može imati ozbiljne posledice na nivo mora na globalnom nivou. Gubitak morskog leda na Antarktiku može dovesti do bržeg topljenja leda na kopnu, što bi imalo negativne efekte na nivo mora širom sveta. Promene u regiji, poput ove, pokazuju koliko je važno praćenje klimatskih promena i preduzimanje hitnih mera za ublažavanje njihovih efekata.

Analiza podataka pokazuje da se trend smanjenja površine leda posebno primećuje tokom letnjih meseci, posebno u februaru svake godine. Na svom vrhuncu, površina leda pala je ispod dva miliona kvadratnih kilometara, što je najmanje zabeleženo u poslednje tri godine. Stručnjaci upozoravaju da su ovo alarmantni podaci i da je potrebno hitno delovanje kako bi se ublažile posledice ovakvih promena.

Vil Hobs, stručnjak za proučavanje leda sa Univerziteta Tasmanija, istakao je da su upravo protekle tri godine zabeležile najniži nivo leda na Antarktiku. Naučnici ističu da je gubitak morskog leda samo jedan od znakova većih promena koje se dešavaju na tom kontinentu, a koje će verovatno imati globalne posledice. Gubitak leda na Antarktiku može dovesti do podizanja nivoa mora širom sveta i uzrokovati ozbiljne probleme za obalske zajednice i ekosisteme.

Smanjenje površine leda na Antarktiku posebno je alarmantno jer je to jedan od najvećih izvora slatke vode na planeti. Topljenje leda na tom kontinentu može dovesti do poremećaja u biljnom i životinjskom svetu, kao i do promena u globalnom klimatskom sistemu. Hitne mere su neophodne kako bi se smanjili negativni efekti ovih promena i kako bi se sačuvala biodiverzitet i ekološka ravnoteža na Antarktiku.

Stručnjaci naglašavaju da je važno nastaviti praćenje klimatskih promena na Antarktiku i preduzimati preventivne mere za ublažavanje njihovih efekata. Globalno zagrevanje predstavlja ozbiljnu pretnju za ovu regiju i za planetu u celini, i potrebno je delovati hitno kako bi se spasili ekosistem Antarktika i sačuvala slatka voda koja se nalazi u ledu na tom kontinentu. Podaci o smanjenju površine leda na Antarktiku trebaju biti upozorenje svima da je potrebno preduzeti konkretne korake kako bi se zaustavile klimatske promene i sačuvala prirodna sredina za buduće generacije.

Slobodan Perić аватар

Možda će vas zanimati: