Najnovija istraživanja Evropske komisije pokazuju da se očekuje veliki porast smrtnih slučajeva uzrokovanih ekstremnim temperaturama u Evropi u narednim godinama. Iako su do sada najveći broj smrtnih slučajeva uzrokovanih vremenskim ekstremima bili povezani sa hladnijim vremenom, prognoze pokazuju da će vrućine postati sve smrtonosnije, posebno u južnoj Evropi.
Prema istraživanjima, očekuje se da će se globalna temperatura podići za tri stepena Celzijusa do kraja veka, što je dvostruko više od cilja postavljenog Pariskim sporazumom. Očekuje se da se broj smrtnih slučajeva uzrokovanih vrućinom poveća za 13,5% do 2100. godine.
Analiza je pokazala da je hladnoća ubila više ljudi u istočnoj Evropi, dok su ekstremne vrućine odgovorne za više smrtnih slučajeva u južnoj Evropi. Očekuje se da će porast smrtnih slučajeva biti posebno izražen u Španiji, Italiji, Grčkoj i delovima Francuske.
Studija je takođe pokazala da političke intervencije usmerene na prilagođavanje klimatskim promenama u protekle dve decenije spasile su hiljade života, ali se ističe da je potrebno učiniti više kako bi se sprečili smrtni slučajevi koji se mogu sprečiti.
Uz porast temperature, očekuje se da će se intenzitet toplotnih talasa povećati, što će imati negativan uticaj na zdravlje stanovništva. Takođe se ističe da su gradski delovi izloženiji rizicima povezanim sa visokim temperaturama nego ruralna područja.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš nedavno je pozvao sve zemlje da se ujedine u borbi protiv klimatskih promena nakon što je zabeležen rekordan porast globalne temperature. Pozivaju se i na međunarodnu akciju kako bi se ublažile posledice ekstremnih vrućina.
Ukupno, istraživanje ističe potrebu za razvojem ciljanih politika i sistema ranog upozorenja kako bi se zaštitila populacija najugroženija uticajem ekstremnih temperatura. Očekuje se da će se projekcije smrtnih slučajeva uzrokovanih vremenskim ekstremima povećati u narednim decenijama, posebno u regionima poput Španije, Italije i Grčke.
