Kriptoanalitičar Ivan Andrejević komentarisao je nedavno lansiranje kriptovaluta koje su pokrenuli bivši predsednik SAD Donald Tramp i njegova supruga Melanija. On ističe da je Tramp oduvek bio vešt u marketingu, ali da ove kriptovalute spadaju u kategoriju mim-koina, koji često nemaju stvarnu upotrebnu vrednost. Andrejević naglašava da je ovo lansiranje bilo iznenađenje za mnoge i da pripada grupi kriptovaluta koje se obično stvaraju iz zabave, a ne iz stvarne potrebe ili funkcionalnosti.
Prema njegovim rečima, Tramp nije jedini koji se upušta u svet kriptovaluta. Mnogi nekadašnji skeptici, uključujući i visokopozicionirane ličnosti iz finansijskog sektora, počeli su da se edukuju o ovim digitalnim sredstvima. U skladu sa tim, kako vreme prolazi, sve je više institucija koje prepoznaju potencijal kriptovaluta kao čuvara vrednosti. Andrejević ističe da penzioni fondovi, posebno iz Japana i drugih razvijenih zemalja, već investiraju u ove digitalne valute.
On smatra da Trampov potez da se uključi u kripto tržište može biti deo šire strategije za privlačenje inovacija i razvoj tehnologije u Sjedinjenim Američkim Državama. Tramp ima nameru da privuče blokčejn programere i da podstakne izdavanje više kriptovaluta i tokena na američkom tlu. Takođe, Andrejević predviđa da će naredne godine, posebno 2025. i 2030., biti ključne za razvoj novih tehnologija koje će transformisati ekonomiju.
Kada se govori o trenutnom platnom sistemu, Andrejević ga poredi sa sistemom razvijenim još 70-ih godina prošlog veka, naglašavajući potrebu za modernizacijom. Kriptovalute, prema njegovim rečima, igraju ključnu ulogu u prelasku sa veb 2 na veb 3 sistem, pri čemu je blokčejn najsigurnija tehnologija za finansijske transfere i čuvanje podataka.
Što se tiče kriptotržišta, Andrejević ističe da se o njemu još uvek nedovoljno zna. Ljudi često razmišljaju o tome kako da unovče svoje kriptovalute u zemljama u kojima žive, što se može videti kroz različite pristupe ulaganju – neki su orijentisani na kratkoročne dobitke, dok drugi, poput njega, vide bitkoin kao dugoročni čuvar vrednosti. U tom smislu, on se poziva na nedavne izjave Jeromea Powella, direktora Federalnih rezervi, koji je naveo da bitkoin nije konkurencija dolaru ili drugim valutama, već zlatu, zbog svoje ograničene količine.
Andrejević takođe naglašava da je decentralizovana priroda bitkoina čini dostupnim svima. Procene pokazuju da oko 6,7% svetskog stanovništva koristi kriptovalute, dok je u Srbiji taj procenat znatno niži, samo oko 2%. On smatra da Srbija, koja je usvojila zakon o digitalnoj imovini pre nego što je to učinila Evropska unija, ima potencijal da se uključi u globalnu kripto revoluciju, ali nedovoljna informisanost i svest o mogućnostima koje kriptovalute nude predstavljaju značajnu prepreku.
Na kraju, Andrejević podseća na važnost edukacije i informisanja građana o kriptovalutama i njihovim mogućnostima. U svetu gde se tehnologija brzo razvija, prilika za ulaganje i rast u oblasti digitalnih valuta može biti ključna za ekonomski napredak. Stoga, kako bi se iskoristile sve prednosti koje kriptovalute nude, važno je da se ljudi informišu i razumeju tržište na pravi način.