Nakon što je ekonomska kriza pogodila Srbiju, tržište nekretnina se također našlo pod udarom. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, vrednost tržišta nekretnina u Srbiji je pala na 6,5 milijardi evra u 2023. godini, što je za 13% manje nego prethodne godine. Također, broj kupoprodaja je opao za isti procenat, na oko 122.000 godišnje.

Najveći deo tržišta čine stanovi, čija je vrednost pala za skoro 17% u novcu i 19% u broju kupoprodaja. Beograd dominira tržištem, sa 61% vrednosti tržišta stanova. S druge strane, manja kupovina je uslovljena slabijom kupovinom na kredit, koja je učestvovala sa samo 17% u ukupnoj kupovini stanova u 2023. godini, dok je prethodne godine taj procenat bio 26%.

Prosečna cena stanova u starogradnji je iznosila 1.468 evra po kvadratnom metru (rast od 11%), dok je u novogradnji bila 1.697 evra (rast od samo 1%). Čak ni u Beogradu cene nisu značajno rasle – starogradnja je dostigla 2.060 evra po kvadratu (rast od 13%), dok je novogradnja imala rast od svega 3%, na 2.413 evra po kvadratu.

Cene stanova su različito rasle širom Srbije, a negde se zabeležio i pad. Rekord u rastu cene stanova iz starogradnje drže gradovi poput Bora, Prokuplja i Leskovca, gde su cene skočile za 25% i više. Stanovi u novogradnji su najviše poskupeli u Nišu, Kraljevu i Sremskoj Mitrovici, gde su cene porasle za 21% do 29%. Sa druge strane, starogradnja je najmanje poskupela u Vršcu, Vranju i Novom Pazaru, sa rastom od 1% do 5%. Ipak, kod novogradnje postoji i gradova gde su cene pale, poput Zrenjanina i Vršca, gde su cene bile niže za 2% i 3%.

Ukupno gledano, tržište nekretnina u Srbiji se pokazalo kao veoma šareno, sa različitim trendovima u rastu i padu cena širom zemlje. Ovo je rezultat ekonomske krize koja je pogodila Srbiju, evidenta se padom vrednosti tržišta i broja kupoprodaja. S obzirom na situaciju na tržištu, investitori se možda razmišljaju o novim ulaganjima, dok potrošači moraju biti oprezniji prilikom kupovine nekretnina.