Cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji su u 2023. godini dostigle značajne razlike među zemljama članicama. Prema podacima Evrostata, prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i trajnih travnjaka iznosila 173 evra po hektaru. Ovo ukazuje na trend koji može imati velike posledice po poljoprivrednike i investitore.
Najskuplje zemljište u Evropskoj uniji registrovano je na Malti, gde je prosečna cena jednog hektara dostigla neverovatnih 283.039 evra. Ova cena je daleko iznad cena u drugim zemljama, a za Maltežane to predstavlja ozbiljan izazov za poljoprivrednu proizvodnju. Na drugom mestu po visini cena je Holandija sa 91.154 evra po hektaru, dok je Luksemburg na trećem mestu sa 42.540 evra. S druge strane, Hrvatska se ističe kao zemlja sa najnižim prosečnim cenama, gde je hektar obradivog zemljišta koštao samo 4.491 evro.
U Hrvatskoj, cene obradivog zemljišta su i dalje među najnižima u EU. Za razliku od Malte, zemljište se može kupiti po znatno povoljnijim uslovima. Na primer, u Letoniji se hektar prodaje po ceni od 4.591 evro, dok u Slovačkoj ta cena iznosi 5.189 evra. Ove razlike u cenama mogu se objasniti raznim faktorima, uključujući dostupnost zemljišta, potražnju i ekonomsku situaciju u svakoj zemlji.
U Srbiji, cene obradivog zemljišta takođe variraju. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u AP Vojvodini se hektar raspoloživog poljoprivrednog zemljišta prodaje po cenama iznad 30.000 evra. U Južnobačkom okrugu, cena je dostigla 35.100 evra, dok su u Sremskom okrugu cene slične. U Zapadnobačkom okrugu, najskuplji hektar prodat je za 25.000 evra, dok su u Severnobanatskom i Južnobanatskom okrugu cene bile nešto niže, do 24.000 evra. U Srednjobanatskom okrugu, najjeftiniji hektar iznosio je 18.100 evra.
Poljoprivrednici u Srbiji se suočavaju sa izazovima kao što su visoke cene zemljišta, suša i niske cene osnovnih poljoprivrednih kultura. Aca Letić, poljoprivrednik sa Čeneja, navodi da cene zemljišta diktiraju oni koji se najmanje bave poljoprivredom. Mnogi kupci su advokati ili doktori koji zemljište smatraju isplativom investicijom, dok poljoprivrednici ne vide računicu u kupovini novih hektara.
U poređenju sa Hrvatskom, gde je od 2023. godine omogućena prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima, srpsko tržište je i dalje zatvorenije. Milan Prostran, ekonomski analitičar, smatra da visoke cene njiva u Srbiji ne treba da iznenađuju, s obzirom na to da Hrvatska tek sada izlazi na tržište sa svojim prirodnim resursima. Očekuje se da će cene zemljišta u Hrvatskoj rasti, s obzirom na novu dostupnost zemljišta strancima.
Već nekoliko godina, cene obradivog zemljišta u EU su bile niske u zemljama kao što su Rumunija i Slovačka, ali se situacija menja. Mađarska je, na primer, imala propise koji su sprečavali strance da kupuju poljoprivredno zemljište, ali se situacija promenila pod pritiskom EU. Ova dinamika na tržištu može uticati na odluke poljoprivrednika i investitora širom regiona.
U zaključku, evidentno je da cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji i u Srbiji variraju i da su pod uticajem brojnih faktora. Razumevanje ovih trendova je ključno za poljoprivrednike, investitore i donosioce odluka, kako bi se adekvatno prilagodili trenutnim i budućim uslovima na tržištu.
