Građani Srbije su u januaru 2025. godine uzeli kredite u iznosu od 47 miliona evra, čime je ukupno zaduženje kod banaka dostiglo 1.628 milijardi dinara, odnosno 13,9 milijardi evra, prema podacima Udruženja banaka Srbije. Ove brojke ukazuju na godišnji rast duga od 1,14 milijardi evra, što predstavlja povećanje stope zaduženja na 8,9%. Međutim, uočava se značajno usporavanje na mesečnom nivou, s obzirom na to da je u januaru zaduženje poraslo samo za 0,3% u poređenju sa decembrom, dok je u avgustu prošle godine taj rast bio mnogo veći, iznosivši 1,1%.
Osim stambenih kredita, koji su glavni pokretač zaduženja, građani su se u januaru najviše zadužili putem keš kredita, s neto povećanjem od 23 miliona evra. Ovaj iznos je 743 miliona evra veći nego u istom mesecu prošle godine, što predstavlja rast od 12,5%. Ukupno zaduženje za keš kredite sada iznosi 6,7 milijardi evra, ali je januarski rast od 0,3% samo petina rasta koji je zabeležen u oktobru prethodne godine.
Jedan od razloga za usporavanje rasta zaduženja može se pripisati kamatnim stopama koje su, umesto da opadnu, počele da rastu. Iako Narodna banka Srbije još nije objavila prosečne ponderisane kamatne stope za januar, podaci za decembar pokazuju da je kamata za dinarske keš kredite s rokom otplate do godinu dana iznosila 12,33%. To je i dalje niže u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosila 11,29%, ali je viša nego u novembru kada je bila 10,82%.
Kod kredita sa rokom otplate do pet godina, kamata se smanjila na 10,97%, što predstavlja značajan pad u odnosu na decembar 2024. godine kada je iznosila 14,14%. Različiti trendovi kretanja kamatnih stopa za kratkoročne i dugoročne kredite objašnjavaju se različitom potražnjom za ovim vrstama kredita. U situacijama gde je potražnja veća, kamate mogu biti niže, što je u skladu s osnovnim ekonomskim pravilima.
Kod stambenih kredita, situacija je specifična zbog intervencije Narodne banke. Od septembra 2023. godine, uveden je gornji limit kamate, što je dovelo do konstantnog smanjenja kamatnih stopa, koje su u decembru dostigle 10,57%, u poređenju sa 12,91% u istom mesecu prethodne godine. I pored pada kamatnih stopa, građani nisu pohrlili u banke; mesečni rast za sve hipotekarne kredite u januaru iznosio je samo 0,4%, što je gotovo polovina rasta zabeleženog u avgustu.
U takvim uslovima, trendovi kretanja kamatnih stopa za dinarske kredite će se verovatno nastaviti još neko vreme, jer Narodna banka Srbije nije promenila referentnu kamatnu stopu, koja je ostala na 5,75% od septembra 2023. godine. Inflacija, koja je u novembru i decembru iznosila 4,3%, ostaje problem, jer se nalazi iznad ciljanog nivoa od 3% godišnje. Ova situacija pruža bankama malo razloga za smanjenje kamatnih stopa, posebno s obzirom na to da se referentna međubankarska stopa, belibor, stabilizovala na 4,7% od novembra.
U zaključku, iako su kamatne stope za određene vrste kredita u padu, opšti trendovi u zaduživanju građana pokazuju znake usporavanja. Ove promene su rezultat složene ekonomske situacije, uključujući inflaciju i različite potražnje za kreditima, što utiče na odluke građana o zaduživanju. U budućnosti će biti važno pratiti kako će se situacija razvijati, posebno u svetlu očekivanja o kretanju kamatnih stopa i ekonomskim uslovima u zemlji.
