Kina je u prvom tromjesečju prodala rekordnu količinu od 53,3 milijarde dolara državnih obveznica američkog Trezora i drugih hartija od vrednosti u pokušaju da se diverzifikuje od američke imovine. Kineske investicije u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo privlače pažnju investitora usred znakova da bi se tenzije između najvećih svetskih ekonomija mogle pogoršati. Stiven Čiu, glavni strateg za azijske devizne i kamatne stope u Blumbergu, ističe da prodaja američkih hartija od vrednosti može da se ubrza dok se trgovinski rat između SAD-a i Kine nastavlja, posebno ako Tramp ponovno bude izabran za predsednika.

Džozef Bajden je uveo velika povećanja carina na niz kineskih uvoznih proizvoda, dok je njegov prethodnik Donald Tramp najavio moguće nametanje od više od 60 odsto na kinesku robu ako bude ponovno izabran. Kina je smanjila svoje državne obveznice američkog Trezora, a istovremeno je povećala zalihe zlata u državnim rezervama. Učešće plemenitog metala u rezervama poraslo je na 4,9 odsto u aprilu, što je najviše od 2015. godine prema podacima centralne banke.

Prvi zamenik generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Gita Gopinat istakla je da su Kina i zemlje bliske s njom povećale svoje posedovanje zlata u deviznim rezervama od 2015. godine, dok su zemlje u američkom bloku održale svoje rezerve stabilnima. Ovo sugerira da je kupovina zlata od strane nekih centralnih banaka možda bila vođena zabrinutošću zbog rizika od sankcija.

Diverzifikacija od američke imovine i povećanje zlata u državnim rezervama odražavaju nastojanja Kine da se zaštiti od mogućih ekonomskih pritisaka SAD-a. Naime, prodaja američkih hartija od vrednosti i povećanje zlatnih rezervi mogu biti povezani s tenzijama između dve ekonomske velesile, koje su se pojačale tokom trgovinskog rata i traje i dalje i pod novom administracijom. Kina i SAD nastavljaju da se takmiče u globalnom ekonomskom prostoru, s diverzifikacijom svojih ulaganja i rezervi kao jednim od ključnih poteza zaštite od mogućih uticaja suparnika.

Nastavak trgovinskih tenzija i političkih sukoba između Kine i SAD-a mogu imati globalne posledice na svetsku ekonomiju, s mogućim uticajem na druge zemlje i tržišta. To također može dovesti do promena u strukturi i dinamici globalnih ekonomskih odnosa, s potencijalno većim uticajem Kine u međunarodnoj trgovini i finansijama. Uzimajući u obzir različite faktore i trendove, investitori i analitičari nastavljaju da prate razvoj situacije između dve najveće svetske ekonomije i moguće posledice po globalnu ekonomsku stabilnost.