Sa objavama o kraju ekonomske krize, koje su potkrepljene smanjenjem referentnih kamatnih stopa centralnih banaka, do danas su mnogi zaduženi kod banaka, kao i oni koji žele da dođu do dodatnih sredstava, očekivali značajan pad kamata. Međutim, prošla godina je donela razočaranje s obzirom na to da je pad kamatnih stopa bio minimalan. Nova saznanja iz Narodne banke Srbije donose nagoveštaj kakva će situacija biti u 2025. godini.
U januaru 2025. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite za stanovništvo iznosila je 10,1%. Ovo predstavlja porast od 0,2 procentna poena u odnosu na decembar, što je rezultat viših kamatnih stopa na gotovinske kredite i na druge nekategorisane kredite. Kada se posmatraju krediti u evrima, kamatna stopa je iznosila 5,6%, što je takođe porast od 0,1 procentnog poena.
Iako je pad kamata manji od očekivanog, podaci pokazuju da ipak postoji trend smanjenja. Prosečna kamata na dinarske keš kredite sa ročnošću do godinu dana u januaru 2024. iznosila je 10,97%, dok je u decembru bila 11,69%. U januaru 2024. godine, kamatna stopa je bila 11,7%, što predstavlja pad od 6% u odnosu na prethodnu godinu. Kod kredita sa ročnošću od dve do pet godina, kamate su se smanjile sa 13,35% u januaru 2024. na 12,29% u januaru 2025, što predstavlja pad od skoro 8%.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je u parlamentarnoj proceduri, ima za cilj da ograniči rast kamata. Međutim, suština zakona nije da se bankama postave gornje granice kamata, već da se smanji razlika među njima i eliminišu „zelenaške“ kamate. Tako će od 2026. godine banke moći da naplaćuju kamatu koja je veća za 25% od tržišne prosečne kamate, što bi moglo značiti da banke neće moći da naplaćuju više od 6,3% na hipotekarne kredite u evrima, ako je tržišni prosek 5,06%.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na kretanje kamatnih stopa je konkurencija među bankama. U segmentima gde je potražnja velika, banke su prinuđene da smanje kamate kako bi privukle klijente. S druge strane, kada je potražnja manja, kamate mogu rasti. U januaru prošle godine, kamatna stopa na stambene kredite u dinarima iznosila je 9,61%, dok je u januaru 2025. porasla na 9,97%. Slična situacija je i sa kreditima u evrima, gde je kamata porasla sa 4,48% na 5,06%.
U pogledu međubankarskih kamata, belibor je pao sa 5,69% (3M) i 5,8% (6M) na 4,7% i 4,74%. Kamatne stope na jednogodišnje pozajmice su se smanjile na 3,84%, što predstavlja pad od 10,7%. Međutim, kod keš kredita do pet godina, kamata je porasla sa 3,45% na 3,49%.
U segmentu stambenih kredita, koji čine veliku većinu na tržištu nekretnina, kamate su takođe porasle sa 4,48% na 5,06%. Ovaj porast se dešava i pored pada međubankarskih kamatnih stopa, kao što je euribor, koji je pao sa 3,95% (3M) i 3,9% (6M) na 2,49% i 2,39%.
Zaključno, iako su kamate u Srbiji počele da se smanjuju, ovaj pad nije onakav kakav su mnogi očekivali. Očekivanja u vezi sa daljim smanjenjem kamata su i dalje prisutna, ali će konačni efekti zavisiti od konkurencije na tržištu, kao i od regulative koja će se usvojiti u narednim godinama. Tržište finansijskih usluga u Srbiji i dalje prolazi kroz transformaciju, a odluke donete u bliskoj budućnosti će igrati ključnu ulogu u oblikovanju ekonomske slike zemlje.
