Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta ima depresiju, a oko milijardu ima različite probleme sa mentalnim zdravljem. Ljudi u antičkom svetu imali su slične probleme sa mentalnim zdravljem kao danas, ali su se sa njima nosili na drugačije načine. Naime, neke od obzervacija iz tog vremena i danas su relevantne, iako su neke metode lečenja upitne, piše naučni portal The Conversation.
Problemi mentalnog zdravlja, kao što je depresija bili su poznati ljudima u drevnom svetu. Homer, pesnik poznat po „Ilijadi“ i „Odiseji“, koji je živeo oko osmog veka pre nove ere, je umro nakon što je, kao što se pretpostavlja, patio upravo od depresije. Već krajem 5. veka p.n.e. lekari iz antičke Grčke su prepoznali da naše zdravlje delimično zavisi od stanja naših misli. U „Epidemijama“, medicinskom tekstu napisanom oko 400. godine pre nove ere, anonimni lekar je napisao da su navike o razmišljanju, načinu života, odevanju, fizičkoj aktivnosti, seksu, glavne determinante ljudskog zdravlja.
Takođe u „Epidemijama“, anonimni lekar je opisao jednog od svojih pacijenata, Parmeniska, čije je mentalno stanje postalo toliko loše da je upao u delirijum i na kraju nije mogao da govori. Ostao je u krevetu 14 dana pre nego što je izlečen. Nije rečeno kako. Kasnije je čuveni lekar Galen iz Pergama (129. do 216. godine posle Hrista) primetio da ljudi često obolevaju zbog lošeg mentalnog stanja. „Može se desiti da je pod određenim okolnostima ‘razmišljanje’ jedan od uzročnika zdravlja ili bolesti jer ljudi koji se ljute iz najmanjeg razloga postaju zbunjeni, uznemireni i uplašeni često se iz tog razloga razbole“, piše u ovom delu.
U drevnom svetu, ljudi su imali mnogo različitih načina da spreče ili leče mentalne bolesti. Filozof Aristip, koji je živeo u 5. veku p.n.e. savetovao je ljude da se usredsrede na sadašnjost kako bi izbegli duševne tegobe. Filozof Klinijas, koji je živeo u 4. veku p.n.e. rekao je da bi, kada god bi osetio da se ljuti, išao da svira svoju liru da bi se smirio. Lekari su imali svoje pristupe rešavanju problema mentalnog zdravlja, preporučivali bi pacijentima da promene način života kako bi se prilagodili svom psihičkom stanju.
Rešavanje duševnih problema zahteva napor, a ljudi u antičkoj Evropi su verovali da je za održavanje zdravlja naše psihe potreban određeni trud. Ako smo uznemireni, ljuti ili malodušni, morali bi da uradimo nešto što pobuđuje suprotne emocije. To se može postići obavljanjem aktivnosti koje se direktno suprotstavljaju emocijama koje doživljavamo. Na primer, Kaelijus Aurelijanus je govorio da ljudi koji pate od depresije treba da se bave aktivnostima koje ih teraju na smeh i sreću.
U zaključku, istorija pokazuje da su problemi sa mentalnim zdravljem prisutni kod ljudi još od antičkih vremena. Način na koji su se ljudi nosili sa tim tada može biti inspiracija za nove pristupe u rešavanju mentalnih problema danas. Važno je prepoznati vezu između mentalnog i fizičkog zdravlja te tragati za holističkim pristupom lečenju mentalnih bolesti.
