Veliki petak, dan Hristovog stradanja, obeležava se sa dubokim poštovanjem i strogošću. Ovaj sveti dan, deo Stradalne sedmice, posvećen je sećanju na raspeće Isusa Hrista na Golgoti. Tradicionalno, mnogi običaji i verovanja se čuvaju vekovima, a među njima je i običaj farbanja jaja, posebno onog koje se naziva čuvarkuća, koja prema narodnom verovanju ima moć da štiti dom od negativnih energija i demona.
U mnogim delovima Srbije, jaja se farbaju baš na Veliki petak, rano ujutro. Iako neka domaćinstva preferiraju da ovaj posao završe dan ranije ili na Veliku subotu, sve više žena danas bira da farba jaja na sam dan praznika, često zbog obaveza. Tradicija nalaže da prvo ofarbano jaje bude crvene boje, simbolizujući Hristovu krv, a ono se naziva čuvarkuća.
Veruje se da jaje čuvarkuća treba sačuvati do sledećeg Uskrsa, jer donosi blagoslov i zaštitu ukućanima. Uoči Uskrsa, čuvarkuća se potopi u vodu u kojoj su stavljeni bosiljak, dren i zdravac – biljke koje simbolizuju snagu, zdravlje i plodnost. Na praznik, tom vodom se umivaju deca i ukućani, kako bi tokom cele godine uživali u zdravlju i sreći. Kada prođe godina dana, stara čuvarkuća se baca u reku ili zakopava u voćnjaku, da bi odnela sve loše i zaštitila plodove zemlje od nepogoda.
Veliki petak je dan tišine, molitve i poštovanja. Na ovaj dan, pravoslavni vernici strogo poste, piju samo vodu i jedu suvi hleb. Ne obavljaju se kućni ni poljski poslovi, jer se smatra da sve treba da miruje u znak poštovanja prema Hristovom stradanju. Liturgija se ne služi, a crkvena zvona se ne čuju, već se zvuk zamenjuje drvenim klepalom, simbolizujući žalost.
Prema legendi, Marija Magdalena je prilikom posete Rimu poklonila caru Tiberiju korpu belih jaja. Kada je izgovorila: „Hristos vaskrse“, jaja su pocrvenela, što je car doživeo kao znak vaskrsenja. Druga legenda govori o nevernicima koji su ismevali hrišćane, tvrdeći da je Hristovo vaskrsenje nemoguće, kao i da kokoška ne može snesti crveno jaje. Ipak, sledeće godine, sve kokoške u Jerusalimu su snsele upravo takva jaja.
Običaj farbanja jaja ima dugu istoriju, datirajući još iz prethrišćanskog perioda, kada je jaje simbolizovalo novi život i pobedu nad smrću. Prvo zvanično pominjanje farbanja jaja vezano za Vaskrs potiče iz 12. veka, dok je u srpskoj tradiciji zabeleženo u 16. veku.
Na Veliki petak, vernici se mole tiho, duboko, u svojim domovima. Mnoge molitve se izgovaraju u ovom trenutku, a jedna od njih glasi: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, koji si radi našeg spasenja podneo muke i stradanja, pogledaj na mene grešnog/gresnu, i podari mi snagu da nosim svoj krst sa verom i nadom. Očisti me od greha, zaštiti moj dom i moju porodicu od svakog zla. Neka Tvoja krv, prolivena za nas, bude moja zaštita i mir. Amin.“
U savremenim domovima, ukoliko nije moguće ispoštovati sve tradicionalne običaje, najvažnije je zadržati mir, molitvu i simboliku. Farbanje jaja sa ljubavlju, čuvanje čuvarkuće, izbegavanje veselja i glasne muzike, te večera u tišini uz molitvu, predstavljaju suštinu obeležavanja ovog svetog dana. U tom duhu, vernici nastoje da zadrže duh Velikog petka i njenu duboku simboliku.
