Postoji vrlo mala šansa da asteroid sposoban da uništi ceo grad može da udari u Zemlju za manje od osam godina. Prema najnovijim informacijama NASA-e, šanse da nedavno otkriveni asteroid, poznat kao 2024 YR4, udari u Zemlju 22. decembra 2032. godine, porasle su na 3,1 odsto. Ovo je najviša verovatnoća za sudar sa tako velikim svemirskim objektom u modernoj istoriji. Ričard Mojsl, šef kancelarije za planetarnu odbranu Evropske svemirske agencije, poručuje da nije potrebno paničiti, jer su šanse da dođe do direktnog udarca i dalje niske.
Kako astronomi nastavljaju da prikupljaju podatke o ovom asteroidu, očekuje se da će verovatnoća sudara rasti pre nego što naglo opadne ka nuli. Čak i ako se verovatnoća poveća do 100 procenata, Mojsl naglašava da čovečanstvo nije neodbranjivo. Postoje različiti načini na koje bi naučnici mogli da skrenu ili unište asteroid pre nego što dođe do potencijalnog sudara.
Jedna od strategija koja je već testirana je DART (Double Asteroid Redirection Test) misija NASA-e, koja je 2022. godine uspešno zabila svemirsku letelicu u asteroid Dimorfos, menjaći njegovu orbitu. Ova metoda pokazuje da se asteroid može preusmeriti udarcem svemirske letelice.
Postoje i drugi predlozi koji ne uključuju direktan kontakt. Jedna od ideja je „gravitacioni traktor“, gde bi svemirska letelica koristila svoju gravitaciju da skrene asteroid sa putanje. Alternativno, naučnici su razmatrali mogućnost da se asteroid ofarba u belu boju, povećavajući njegovu refleksivnost, što bi moglo dovesti do postepenog pomeranja putanje pod uticajem Sunčeve svetlosti.
Još jedna ideja uključuje korišćenje jonskih zraka iz svemirske letelice koja bi ispaljivala kontinuirane mlazeve jona kako bi odgurnula asteroid. Ove strategije zahtevaju brzi pristup asteroidu, što trenutno nije lako izvesti.
U najekstremnijim slučajevima, postoji mogućnost upotrebe nuklearne bombe. Ova strategija ne bi uključivala direktno ubacivanje bombe u asteroid, već njeno detoniranje u njegovoj blizini, što bi moglo da izazove pomeranje asteroida bez stvaranja opasnosti od manjih delova koji bi mogli pasti na Zemlju. Ova metoda se često smatra planom poslednje nužde, posebno za velike asteroide.
Laserska tehnologija takođe se razmatra kao moguća opcija. Usmeravanje laserskih zraka sa svemirske letelice na asteroid moglo bi da uništi deo njegove površine, pomerajući ga sa putanje. Ovaj pristup je manje rizičan od nuklearne opcije, ali i dalje zahteva naprednu tehnologiju i precizno planiranje.
Mojsl ističe da je potrebno da se čovečanstvo sprema za sve mogućnosti, jer će konačnu odluku o načinu reakcije doneti svetski lideri. Ako dođe do potrebe za evakuacijom zbog potencijalnog udara asteroida, to bi bila poslednja linija odbrane. On naglašava da postoji otprilike 97 procenata šanse da asteroid promaši Zemlju, što pruža dovoljno vremena za pripreme.
Sve u svemu, iako pretnja od asteroida postoji, naučna zajednica pokazuje značajan napredak u razvoju strategija za planetarnu odbranu. Sa sedam i po godina do mogućeg sudara, čovečanstvo ima dovoljno vremena da se pripremi i razvije efikasne planove kako bi se osiguralo da veći gradovi i populacije budu zaštićeni od potencijalnog udara. U svakom slučaju, istraživanje i razvoj novih tehnologija ostaju ključni za očuvanje Zemlje od ovih prirodnih pretnji.
