Poslanici Crne Gore su nedavno usvojili rezoluciju o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mauthauzen nakon višesatne rasprave. Rezolucija je dobila podršku većine poslanika, a odlučeno je da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu. Ova odluka je izazvala različite reakcije, posebno u Hrvatskoj.
Iako su pojedini mediji spekulisali o mogućoj protesnoj noti Hrvatske zbog ove rezolucije, Ambasada Hrvatske u Crnoj Gori nije potvrdila te informacije. Na sednici parlamenta došlo je do živih diskusija i polemika o partizanima, ustašama, četnicima, izdajnicima i oslobodiocima. Opozicija je kritikovala sadašnju vlast u Srbiji, dok su predstavnici vlasti isticali važnost donošenja rezolucije.
Neki poslanici su istakli da je rezolucija znak obaveze prema prošlosti i otpor relativizaciji genocida u Jasenovcu. U fokusu rasprave bilo je pamtćenje jasenovačkih žrtava i osuda zločina koji su se tamo dogodili. Također, šef poslaničkog kluba DPS je ocenio da je ova rezolucija manipulacija kojom se Hrvatska želi podvesti pod ustaški režim.
Polemika je takođe obuhvatila izjave o saradnji četnika sa ustašama i Nemcima u logorima poput Banjice i Jasenovca. Poslanici su se suočavali sa interpretacijama istorijskih događaja i zločina, kao i sa nejasnoćama u samom tekstu rezolucije. Inicijative za osudu zločina Izraela u Palestini takođe su bile deo rasprave.
Na kraju, usvajanje ove rezolucije predstavlja važan korak za Crnu Goru u pamtćenju genocida u Jasenovcu, ali istovremeno izaziva kontroverze i različite reakcije u regionu. Nastavak dijaloga i međusobnog razumevanja između zemalja Balkana može biti ključan za prevazilaženje ovih razlika i pomirenje u vezi sa istorijskim događajima.
