Funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) i bivši predsednik Skupštine Srbije, Vladimir Orlić, reagovao je na izjavu lidera prozapadne opozicije, Dragana Đilasa, koji je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da uporedi ocene iz matematike.

Orlić je na društvenoj mreži „X“ napisao: „Da li više ljubomoran što konferenciju u Minhenu vidi samo na TV ili ljut kad mu pomenu ‘uspeh’ na fakultetu, tek- tajkun bi da poredi ocene. Evo jedne: ‘Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane’ 47% glasova, 129 mandata. Ocenio narod. Kako je ocenjen Đilas?“

Ovo je Orlićev odgovor na izjavu Borka Stefanovića, člana koalicije Dragana Đilasa, koji je govorio o navodnim „fantomskim biračima“.

Orlić je takođe na Tviteru postavio pitanje o tome kako je Đilas ocenjen, implicirajući da je narod dao veću podršku Vučiću u odnosu na Đilasa.

Očigledno je da politički konfrontirane strane, uključujući SNS i prozapadnu opozicju, nastavljaju svoju borbu i oglašavanje putem društvenih mreža i medija. Ovo je samo jedna u nizu situacija u kojoj lideri političkih partija koriste društvene mreže za iznošenje svojih stavova i kontranapade na protivnike.

Srbija je trenutno podeljena na političkom i ideološkom nivou, a oštre reči i konfrontirane izjave lidera opozicije i vladajuće stranke jasan su pokazatelj duboke polarizacije društva.

Vladimir Orlić, koji je inače blizak Vučiću i lideru SNS, koristi društvene mreže da bi odgovorio na izjave lidera opozicije, dok istovremeno promoviše stavove SNS i vladajuće stranke. Ovo je deo političkog spektra Srbije, u kojem se politika sve više prebacuje na online platforme.

Kritičari ovakvih političkih konfrontacija smatraju da je to samo proizvod političke populističke taktike i da ne doprinosi rešavanju stvarnih problema društva. U isto vreme, podržavaoci političkih lidera na društvenim mrežama smatraju da je ovo način da se ostvari veća transparentnost i direktna komunikacija sa politički zainteresovanim građanima.

Ukratko, politički lideri u Srbiji nastavljaju svoju konfrontaciju putem društvenih mreža, što je samo jedan aspekt političke situacije u zemlji. Očigledno je da će politička situacija u Srbiji i dalje biti polarizovana, sa očekivanim i daljim konfrontacijama između vladajućih i opozicionih stranaka.

Uprkos svemu navedenom, ostaje da se vidi kako će se politička situacija u Srbiji dalje razvijati i kako će lideri političkih partija koristiti društvene mreže u svojoj borbi za vlast i uticaj u društvu. Srbija će se svakako suočiti sa izazovima kako da se prevaziđe trenutna politička podeljenost i krene ka rešavanju stvarnih problema društva.