Najstarija građevina zapadne hemisfere, drevni manastir iz 12. veka, smešten u Majamiju, jedno je od važnih mesta koje godišnje poseti više od 100.000 turista, a na Floridu je stigao iz Španije zahvaljujući viziji multimilionera i medijskog magnata Vilijema Randolfa Hersta.

Španski manastir Svetog Bernarda de Klervoa, star više od devet vekova, zdanje je neverovatne sakralne arhitekture, a u njegovim zidinama nalaze se i muzej, kao i raskošna botanička bašta.

Manastirsko zdanje, čija je izgradnja trajala od 1133. do 1141. godine, preseljeno je u SAD pre jednog veka zahvaljujući Herstu, vlasniku medijske kuće sa više od 30 štampanih izdanja. Otac Gregori Mensfild koji služi u ovom manastiru, za Tanjug kaže da je ta građevina ambasador španskog kulturnog nasleđa u SAD i izražava beskrajno zadovoljstvo što manastir ponovo ima istu misiju zbog koje je izgrađen pre više od 900 godina.

Herst je kupio pet devastiranih manastirskih zgrada i naručio da se delovi rastave i pošalju u Sjedinjene Države. Bilo je 35.000 kamenih blokova, neki od njih bili su teški i tonu i po, rekao je otac Gregori.

Prvobitno, Herst je želeo da odnese delove manastira u Kaliforniju kako bi ukrasio zamak koji je tamo sagradio a danas je jedno od nacionalnih istorijskih obeležja SAD. Razgovore o otkupu manstira počeo je 1920-ih godina. Kada je kupovina završena, radnici su počeli da rastavljaju zdanje, pakuju kamene blokove i otpremaju ih za u Bruklin.

Izgradnja Manastira Svetog Bernarda de Klervoa počela je u Sakrameniji oko 360 godina pre nego što je Kolumbo raširio jedra i krenuo u Novi svet. Originalno je bio posvećen Devici Mariji i zvao se Manastir naše Gospe, kraljice anđela. Sadašnje ime dobio je nakon kanonizacije Svetog Bernarda.

Sanduci su ostali u skladištu u Bruklinu 26 godina. Poduhvat “sklapanja” manastira trajao je 19 meseci i koštao je sadašnjih 12 miliona dolara. Otac Gregori ističe da bi danas bilo nemoguće da se takvo blago odnese iz bilo koje evropske države i naglasio da im je želja da ceo svet uživa i ceni to blago o kojem brinu. Dodao je da ga uvek dirne kada čuje da neki ljudi kažu da nikada nisu imali niti će imati priliku da odu u Španiju ali da se kada dotaknu te zidove osećaju najbliže što će ikada biti zemlje svojih predaka.