Izražavajući svoju bliskost sa onima koji pate, papa Franjo je u svojoj uskršnjoj poruci apelovao na prekid vatre u sukobu između Izraela i Palestine, pozivajući zaraćene strane da oslobode taoce i omoguće pomoć onima koji gladuju. Ova poruka, koju je pročitao njegov pomoćnik sa balkona Trga Svetog Petra, odražava ne samo papine humanitarne vrednosti, već i značaj Vatikana u svetskoj diplomatiji. Analitičari ističu da izbor novog pape može značajno uticati na tokove globalne diplomatije, ne samo unutar Rimokatoličke crkve, već i šire.
Sveta stolica održava diplomatske odnose sa više od 180 država, što je čini jednom od najuticajnijih i najširih diplomatskih mreža na svetu. Međutim, ova diplomatija se suočava s brojnim izazovima i kontroverzama. Vatikan, koji se oslanja na „meku moć“ umesto na vojnu ili ekonomsku, već vekovima igra ključnu ulogu u međunarodnim odnosima. Istorijski gledano, pape su kroz vekove posredovale u rešavanju sukoba i podsticanju savezništava.
Savremeni period je doneo nove izazove za Vatikansku diplomatiju. Uloga Vatikana postala je posebno značajna u međunarodnim sporovima, kao što su sukobi između Argentine i Čilea i obnova diplomatskih odnosa između Kube i SAD. Pored toga, Vatikan se istakao u borbi protiv klimatskih promena i zalagao se za suosećanje prema migrantima i izbeglicama.
Međutim, uprkos svom moralnom autoritetu, Vatikan se suočava s kritikama zbog unutrašnjih skandala, kao što su slučajevi zlostavljanja od strane sveštenika. Ponekad se papini stavovi doživljavaju kao neodređeni, što izaziva optužbe za političku pristrasnost ili pasivnost tokom sukoba. Ipak, neutralnost Vatikana omogućava mu da održava komunikaciju sa različitim stranama.
Pohvale i kritike papinog pristupa savremenim krizama su brojne. U ratu u Gazi, njegovi pozivi na prekid vatre izazvali su kontroverze, dok su neki smatrali da je njegov stav prema ratu u Ukrajini bio previše rezervisan. Ipak, Andrea Rikardi, osnivač Zajednice Sant’Egidio, istaknuo je papinu posvećenost miru i njegovu aktivnu ulogu u mirovnim pregovorima.
Jedan od najvećih izazova za Vatikan predstavlja Kina, čiji su odnosi sa Svetom stolicom postali složeni od 2013. godine. Kineski katolici su podeljeni između Kineske katoličke crkve, koja je lojalna Vatikanu, i Katoličkog patriotskog udruženja pod državnim nadzorom.
Postavlja se pitanje koji će pravac zauzeti nova papinska administracija. Naime, izbor novog pape može označiti prekretnicu ne samo za Rimokatoličku crkvu, već i za globalnu diplomatiju. Očekuje se da će novi papa nastaviti da gradi mostove i favorizuje dijalog, ali je takođe moguće da će se suočiti s izazovima koji dolaze iz Evrope ili Globalnog Juga.
Pitanje odnosa između Vatikana i Srbije takođe je važno. Tokom papinog mandata, odnosi su se poboljšali, a papa Franjo je stekao ugled kao zagovornik dijaloga. Njegov stav o Kosovu, kao i zaustavljanje proglašenja Alojzija Stepinca za sveca, ojačali su njegov imidž u Srbiji.
Verski analitičari ističu da su odnosi Srbije i Vatikana možda najbolji u poslednjih 100 godina. Prvi put je jedan nadbiskup iz Srbije imenovan za kardinala, što dodatno potvrđuje bliskost među ovim institucijama. U svetlu trenutnih globalnih izazova, sledeći papa će imati priliku da redefiniše vatikansku diplomatiju i njen uticaj na međunarodnu scenu.
