Lideri Evropske unije su se na vanrednom samitu u Briselu, održanom u četvrtak, dogovorili o ambicioznom planu za povećanje ulaganja u odbranu, podržavajući predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Cilj je prikupiti 800 milijardi evra kako bi se ojačale odbrambene sposobnosti EU, što je posebno važno u svetlu trenutnih pretnji, uključujući sukob u Ukrajini.
Urednik Euronews-a, Serđo Kantone, ističe da ova investicija predstavlja ključni korak ka budućoj bezbednosti Evrope. On naglašava da odluka o povećanju sredstava dolazi u pravom trenutku, jer bi mogla pomoći Ukrajini da se stabilizuje nakon eventualnog prekida vatre ili, kako EU predlaže, sveobuhvatnog mirovnog sporazuma. Kantone upozorava da, i pored ovih planova, nije isključena mogućnost daljih eskalacija sukoba sa Rusijom, što dodatno naglašava hitnost ovih ulaganja.
Prema njegovim rečima, novac prikupljen kroz ovu inicijativu trebao bi biti usmeren ka obezbeđivanju čvrstih i kredibilnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu. On dodaje da su te garancije ključne za postizanje održivog mira i stabilnosti u regionu. „Taj novac je ulaganje u budućnost da bi Ukrajina bila funkcionalna država sa efikasnim sistemom zaštite“, ističe Kantone.
U ovom kontekstu, značaj podrške Velike Britanije i Francuske, kao vodećih evropskih sila, je ogroman. Njihova odlučnost da podrže Ukrajinu može značajno uticati na buduće odluke i strategije unutar EU. Takođe, stav Nemačke je od ključnog značaja, posebno u svetlu najavljenih promena u politici odbrane, koje bi mogle omogućiti veća izdvajanja za vojsku.
Međutim, Kantone napominje da će se o ovim pitanjima morati dodatno raspraviti, s obzirom na tradicionalnu opreznost Nemačke kada je reč o javnim finansijama i zaduživanju. On smatra da će evolucija mirovnih pregovora između Amerike i Rusije značajno uticati na stav Nemačke prema ovim pitanjima. Ako se pregovori ne budu odvijali u pozitivnom smeru, postoji mogućnost da će Nemačka biti spremna da preispita svoju politiku potrošnje.
Lider CDU, Fridrih Merc, i francuski predsednik Emanuel Makron advocate za širenje francuskog nuklearnog štita na Evropu, što ukazuje na želju za većom autonomijom u oblasti odbrane. Međutim, Kantone smatra da to ne znači da će nuklearno odvraćanje biti potpuno nezavisno od Amerike, s obzirom na prisustvo američkih vojnih baza u Evropi.
„Ne bih rekao da bi to bilo bez Amerikanaca ili nezavisno od njih. Verovatno je ideja da postoji samostalna, autonomna nuklearna sila, kao što je Francuska. To bi moglo značiti da Francuska širi svoj sistem na ostatak Evrope, ali i dalje ostaje članica NATO-a“, objašnjava Kantone. On dodaje da će budući predsednici, koji dolaze i odlaze, imati uticaj na buduće odluke o ovoj temi.
U zaključku, planovi za povećanje ulaganja u odbranu EU predstavljaju značajan korak ka jačanju bezbednosti, kako za Ukrajinu, tako i za celu Evropu. Ova situacija će se razvijati paralelno sa mirovnim pregovorima, a konačni ishod zavisiće od sposobnosti lidera da pronađu rešenja koja će zadovoljiti sve strane. Ove odluke su ključne za budućnost stabilnosti u regionu i omogućavanje trajnog mira, što je imperativ za sve članice EU.
