Za šrinkflaciju smo već upoznati, a sada se sve više govori o čipflaciji, fenomenu koji označava rast cena jeftinijih proizvoda brže od skupljih. Ovaj trend postaje sve prisutniji i u Srbiji, prema istraživanju Narodne banke Srbije (NBS). U okviru analize, cene 58 proizvoda iz četiri kategorije su istraživane u periodu od 2022. do 2024. godine, a rezultati pokazuju da su jeftiniji proizvodi poskupeli prosečno 40%, dok su skuplji brendovi poskupeli 35%.
Ovaj fenomen, poznat kao jeftinija inflacija, ukazuje na to da su potrošači koji biraju jeftinije brendove, često siromašniji građani, suočeni sa višim troškovima. Razlika od pet procentnih poena na prvi pogled deluje mala, ali u stvarnosti može imati značajne posledice. Na primer, u kategoriji mleka i mlečnih proizvoda, razlika je dostizala čak 10 do 20 procenata. Kod kafe i bezalkoholnih pića, razlika varira između 10% i 30%, dok su razlike kod mesa i mesnih prerađevina manje, između 5% i 10%.
Jedina kategorija u kojoj su jeftiniji proizvodi poskupeli manje od skupljih su slatkiši i konditorski proizvodi. Ova situacija dovodi do toga da siromašniji potrošači indirektno subvencionišu bogatije. Ekonomisti objašnjavaju ovaj fenomen kao rezultat (ne)elastičnosti potražnje. Naime, siromašnije domaćinstvo mora da kupuje osnovne životne namirnice, bez obzira na to koliko cene rastu. Kao posledica toga, proizvođači koriste priliku da povećaju cene jeftinijih brendova, jer su potrošači prinuđeni da ih kupuju.
NBS takođe ukazuje na to da visoke cene i marže na tržištu izazivaju bojkot potrošača u Srbiji. Iako je bojkot doveo do trenutnih efekata u prodaji i sniženjima cena, dugoročni makroekonomski efekti ostaju nejasni. Viceguverner NBS, Željko Jović, naglašava da je potrebno više vremena za analizu efekata bojkota, jer je trenutni period prekratak za donošenje čvrstih zaključaka.
Jedan od ključnih problema koji se ističe je slabija pregovaračka moć siromašnijih potrošača, koja može biti dodatno eksploatisana u uslovima manje konkurentnog tržišta. U Srbiji, struktura tržišta često favorizuje proizvođače, što dodatno otežava situaciju potrošačima.
U analizi NBS, nisu obuhvaćeni sveži meso, voće i povrće zbog njihove volatile cene i ograničenog izbora u prodavnicama. Podaci koji su korišćeni dolaze iz javno dostupnih online kataloga najvećih supermarketa, a rezultati su pokazali da je indeks potrošačkih cena (IPC) za najjeftinije brendove porastao za oko 40% od januara 2022. godine, dok su najskuplji brendovi zabeležili rast od 35%.
Na kraju, Ljubodrag Savić, profesor ekonomike na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, naglašava da merenje inflacije donosi jedan broj koji ne odražava stvarnost svih potrošača. Siromašne porodice često troše sav novac na osnovne životne potrebe, dok drugi troškovi, poput odeće ili elektronike, ne utiču na njihovu potrošu u istom obimu. Ova razlika u troškovima ukazuje na to da inflacija nije jednako podeljena među svim građanima, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Fenomen čipflacije predstavlja još jedan izazov za potrošače u Srbiji, koji se suočavaju sa rastućim troškovima osnovnih životnih namirnica. U svetlu ovih informacija, važno je da potrošači budu svesni svojih prava i da se bore za pristupačne cene, dok ekonomisti i donosioci odluka treba da razmotre strategije koje bi mogle pomoći u ublažavanju ovih problema.
