Prošle godine, tržište nekretnina je doživelo značajno usporavanje, sa smanjenim prometom koji se može pripisati visokim cenama stanova. Investitori, umesto da grade nekretnine prilagođene potrebama tržišta, fokusiraju se na luksuzne stanove koji donose najveće profite. Stručnjaci smatraju da bi povlačenje investicionih kupaca moglo da dovede do ponovnog definiranja stanova kao domova, a ne samo kao investicija.
Rešavanje stambenog pitanja predstavlja ključnu odluku za većinu ljudi. Izbor kvalitetnog stana, koji je uknjižen, od presudnog je značaja. U Nišu, u poslednje četiri godine, potražnja za stanovima je porasla, posebno među mladim bračnim parovima. „Najtraženija kategorija su i dalje stanovi od 45 do 67 kvadrata, odnosno manji jednoiposobni i dvoiposobni stanovi. U poslednje četiri godine, cene su porasle između 20 i 30 odsto. Cena kvadrata u novogradnji se kreće od 1.600 evra na periferiji do 2.500 evra u centru grada,“ kaže Sandra Blažić iz agencije „Blažić“.
U Kragujevcu, starogradnja je jeftinija za 30 procenata u poređenju sa novogradnjom, gde cena kvadratnog metra dostiže 1.800 evra. „Manji stanovi se prvo prodaju jer su cene pristupačnije i veća je potražnja za njima,“ dodaje Miroslav Brković iz agencije „Brković“ u Kragujevcu.
U Beogradu, situacija je drugačija. Centar grada je najskuplja lokacija za gradnju, ali je sve manje dostupnih lokacija. „Pre tri godine, cene na Novom Beogradu kretale su se između 2.500 i 3.200 evra po kvadratu, dok su sada porasle za 30 procenata,“ navodi Stojan Čolakov, predsednik Građevinske komore Srbije. On ističe da je evro zadržao određenu fiksnu vrednost, što dodatno komplikuje situaciju.
Danijela Rabrenović iz arhitektonskog biroa „Beograd“ ukazuje na to da su cene stanova porasle, dok je infrastruktura ostala nepromenjena. „Prosečan građanin ne može sebi da priušti nekretninu u centralnim gradskim zonama, a sve više investicionih stanova dolazi na tržište. Država bi trebala da preduzme korake u cilju regulacije ovog problema, poput povećanja poreza na investicione stanove,“ predlaže ona.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, oko 75 procenata kupaca plaća keš, dok ostalih 25 procenata koristi kredite. U Beogradu, promet stanova u prošloj godini iznosio je oko dve milijarde evra. Stručnjaci predlažu rešenje u preusmeravanju potražnje, tako što bi investicione kupce prebacili sa tržišta nekretnina na tržište kapitala. Na taj način, prosečan građanin bi imao veću šansu da kupi stan.
U ovom trenutku, tržište nekretnina u Srbiji suočava se sa izazovima koji se tiču pristupačnosti stanova. Visoke cene i sve veća potražnja dovode do toga da mnogi građani postaju isključeni iz tržišta. Uloga države u regulisanju ovih procesa postaje sve značajnija, kako bi se obezbedila dostupnost stanova za širu populaciju.
U Nišu, Kragujevcu i Beogradu, trendovi se razlikuju, ali zajednički nazivnik ostaje – potreba za pristupačnim stanovanjem. U svetlu trenutnog stanja, važno je pratiti dinamiku tržišta i moguće promene u regulativama koje bi mogle olakšati pristup nekretninama. Sa povećanjem cena i smanjenjem dostupnosti, potreba za rešenjima koja bi omogućila lakši pristup stambenom prostoru postaje sve hitnija.
