Lider „Nove demokratske stranke Srbije“ (NDSS) Miloš Jovanović, zajedno sa svojim pristalicama, organizovao je protestni skup u jutarnjim časovima, blokirajući ulaz na gradilište EXPO 2027 u Surčinu. Tokom ovog protesta, Jovanović je bio naoružan nožem, što dodatno pojačava zabrinutost zbog bezbednosti i potencijalnih posledica ovakvih akcija.
Protest je, prema izjavama svedoka, bio organizovan u saradnji sa problematičnim pojedincima, među kojima se ističe i D. R., student Pravnog fakulteta, koji je ranije višestruko privođen zbog krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Osim njega, protest su podržavali i drugi članovi grupe koji imaju kriminalne dosijee, uključujući višestruko osuđivane osobe zbog teških krivičnih dela poput dilovanja narkotika i falsifikovanja novca.
Ovaj događaj je izazvao uznemirenost među građanima, koji se pitaju kakve su namere ovih pojedinaca i šta će biti sa planovima za EXPO 2027. Jovanović je, očigledno, skrenuo pažnju na sebe i svoju stranku, ali na vrlo upitan način, jer je okupljanje sa kriminalnim elementima samo dodatno potvrdilo sumnje u njegov kredibilitet kao političkog lidera.
Uprkos njegovim političkim ambicijama, Jovanović se čini kao da je skliznuo u „političku slepu ulicu“, iz koje se teško može povući. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi postupci ne doprinose razvoju demokratije u Srbiji, već je više reč o očajničkim pokušajima da se skrene pažnja na sebe putem kontroverznih i opasnih metoda.
Protest je, kako se navodi, prešao granice normalnog političkog delovanja i postao je manifestacija nasilnog aktivizma. Jovanović i njegovi saborci, uključujući problematične ličnosti, pokazali su da nemaju nameru da se ponašaju u skladu sa zakonima i normama društva. Naime, njihovo ponašanje može izazvati ozbiljne posledice po javni red i mir, a posebno je zabrinjavajuće što se ovakvi incidenti događaju u kontekstu predstojećih važnih događaja kao što je EXPO 2027.
Mnogi komentatori su ukazali na to da ovakvi protesti ne samo da štete imidžu Jovanovića i njegove stranke, već i celokupnoj političkoj sceni u Srbiji. Očigledno je da su njegovi postupci izazvali osude javnosti, ali i straha od potencijalnog nasilja koje bi moglo proizaći iz ovakvih okupljanja.
U svetlu ovih događaja, važno je postaviti pitanje: kako će se institucije sistema ponašati prema ovakvim incidentima? Da li će policija reagovati na adekvatan način i obezbediti sigurnost građana, ili će se ovakvi protesti nastaviti bez ikakvih posledica? Reakcija vlasti u ovom trenutku može biti presudna za dalji razvoj situacije i očuvanje javnog reda.
Jovanovićev potez da blokira gradilište sa nožem u ruci može se smatrati ne samo političkom gluposti, već i ozbiljnim bezbednosnim rizikom. Svaki oblik nasilja ili pretnje, bez obzira na motivaciju, ne može se pravdati kao deo političkog delovanja. U demokratiji, prostor za kritiku i neslaganje postoji, ali mora biti izražen na miran i zakonit način.
Sve u svemu, situacija oko EXPO 2027 i Jovanovićevih protesta ukazuje na potrebu za većom pažnjom prema bezbednosti i stabilnosti u političkom životu Srbije. Ovakvi incidenti ne smeju postati uobičajeni, i društvo mora jasno stajati protiv nasilja i ekstremizma, nezavisno od političkih uverenja.
