Ženka orke poznata kao Tahlekuah, koja je postala poznata pre sedam godina kada je nosila svoje mrtvo mladunče više od dve nedelje, ponovo je privukla pažnju svetskih medija jer je nedavno izgubila još jedno mladunče. Prema podacima Centra za istraživanje kitova u Vašingtonu, Tahlekuah je viđena kako nosi telo svog preminulog ženskog mladunčeta od srede, a istraživači su primetili da je njeno ponašanje jasan znak tuge za izgubljenim potomstvom.
Tokom 2018. godine, stručnjaci su posmatrali Tahlekuah i njeno jato kako guraju svoje uginulo mladunče preko 1.600 kilometara tokom 17 dana. Nažalost, zaključili su da je mladunče umrlo ubrzo nakon što se rodilo, a majka i ostali kitovi iz njenog jata su viđeni kako naizmenično nose mrtvo mladunče. Ovaj put, istraživači su znali za prinovu u jatu, ali su bili zabrinuti za zdravlje kita na osnovu njegovog ponašanja.
Smrtnost mladunčadi ugroženih vrsta poput orka je izuzetno visoka. Samo jedna od pet trudnoća orka rezultuje mladunčetom koje preživi do prvog rođendana, a samo 50% orki doživi svoju prvu godinu. Pacifičke severozapadne orke, koje su na ivici istrebljenja, se bore sa nedostatkom plena i zagađenjem okoline, što dodatno ugrožava njihov opstanak. Populacija južnih kitova ubica, koja se hrani ribom i često posećuje vode između države Vašington i Britanske Kolumbije, smanjila se na samo 73 jedinke.
Iako situacija sa Tahlekuah i njenim mladunčetom je tragična, postoji i dobra vest – drugo mladunče koje je nazvano J62 primećeno je živo. Južne orke su ugrožene vrste koje se razlikuju od drugih kitova ubica jer se hrane lososom, a ne morskim sisarima. Svaki kit je identifikovan jedinstvenim oznakama na osnovu varijacija u oblicima peraja, a svaki od njih ima svoje ime i broj.
Istraživači su upozorili da su južne orke na ivici izumiranja i da je potrebno preduzeti hitne mere za njihovu zaštitu. Smrt mladunčeta Tahlekuah je posebno srceparajuća, jer je ona sada izgubila dva od četiri dokumentovana mladunčeta, što predstavlja ozbiljnu pretnju za opstanak njene populacije. Njeno ponašanje, kao i ponašanje drugih orka koje su primećene kako nose svoje uginule potomke, ukazuje na duboku tugu i emotivnu povezanost ovih životinja.
Kroz istraživanja i edukaciju javnosti, možemo doprineti očuvanju ovih predivnih morskih bića i sprečiti njihovo izumiranje. Važno je sprovesti mere za zaštitu njihovog staništa, kao i regulisati ribolov i druge aktivnosti koje mogu ugroziti njihov opstanak. Samo zajedničkim naporima možemo sačuvati ove ugrožene vrste i osigurati da budućim generacijama ostanu da uživaju u lepoti i bogatstvu okeanske faune.
