Ana Raičković, urednica „Pobjede“, dala je izjavu osnovnoj državnoj tužiteljki Romini Vlahović povodom napada na nju i članove njene porodice u nedelju veče u Bloku pet u Podgorici. Kontroverzni biznismen Zoran Ćoćo Bećirović, njegov sin Luka Bećirović i Mladen Mijatović su optuženi da su verbalno i fizički napali Raičkovićevu. Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici ih je zadržalo do 72 sata zbog nasilničkog ponašanja. Sumnja se da su zadržane osobe napale novinarku i još dve osobe, nanoseći im telesne povrede.
Prema Raičkovićevoj, napad je počeo oko 21 čas ispred kioska brze hrane gde je čekala. Čula je grupu muškaraca kako pominju preminule osobe i jednu novinarku. Jedan od članova grupe je rekao drugima da je puste i da je ne napadaju. Međutim, Zoran Ćoćo Bećirović je počeo verbalno napadati Raičkovićevu, optužujući je da radi za narko-kartel i da je plaćenica za E TV. Nakon što je pozvala policiju, Mijatović ju je pretio da će je slomiti ako mu ne da mobilni telefon. Usledila je fizička konfrontacija u kojoj su njen sin i verenik takođe bili napadnuti.
Napadači su otvorili vrata automobila u kojem je bila Raičkovićeva, pri čemu ju je Mijatović držao za vrat, a Bećirović udarao glavom o vrata vozila. Nakon napada, Raičkovićeva je zadobila povrede na vratu, podlive, razderotinu na glavi i otok ruke.
Ova situacija je izazvala šok i osudu u crnogorskoj javnosti. Novinarska udruženja i organizacije su osudile napad na Raičkovićevu i zahtevaju hitnu reakciju pravosudnih organa. Ovo nije prvi put da novinari u Crnoj Gori postaju meta napada i pretnji. Sloboda medija i sigurnost novinara su od vitalnog značaja za demokratiju i vladavinu prava u društvu.
Napad na novinarku Ana Raičković je samo jedan od mnogih incidenata koji pokazuju ozbiljan problem nasilja i pretnji prema novinarima u Crnoj Gori. Novinari širom sveta svakodnevno se suočavaju sa pretnjama, fizičkim napadima i pritiscima zbog svog rada. Ovo predstavlja ozbiljnu pretnju slobodi medija i demokratiji u celini.
Napadi na novinare mogu imati ozbiljne posledice po društvo u celini. Kada novinari nisu u mogućnosti da slobodno i nezavisno izveštavaju, javnost gubi pristup kritičkim informacijama i istinama. To može dovesti do širenja dezinformacija, korupcije i nepravde. Takođe, napadi na novinare mogu imati zastrašujući efekat na ostale novinare, koji se mogu osetiti nesigurno i cenzurisano u svom radu.
Vlasti u Crnoj Gori moraju hitno da preduzmu mere kako bi zaštitile novinare i osigurale njihovu sigurnost. Ovo uključuje efikasnu istragu napada na Raičkovićevu i njene kolege, kao i procesuiranje počinilaca. Takođe je važno da se stvori atmosfera u kojoj novinari mogu slobodno raditi bez straha od pretnji i nasilja.
Međunarodna zajednica takođe treba da se angažuje u zaštiti novinara u Crnoj Gori i širom sveta. Organizacije poput Reportera bez granica i Međunarodne federacije novinara mogu pružiti podršku u praćenju situacije i pritisku na vlasti da preduzmu odgovarajuće korake u zaštiti novinara.
Napad na novinarku Ana Raičković je samo jedan od mnogih slučajeva nasilja i pretnji prema novinarima u Crnoj Gori. Vlasti i društvo u celini moraju ozbiljno shvatiti ovaj problem i preduzeti korake kako bi se zaštitila sloboda medija i sigurnost novinara. Bez slobodnih i nezavisnih novinara, demokratija ne može opstati.
