U Srbiji je tokom jesenje setve 2023. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od 23. novembra, zasejano ukupno 788.815 hektara obradivih površina. Ovaj rezultat predstavlja povećanje od 8,5% u odnosu na prethodnu jesenju setvu iz 2022. godine. Ovaj rast može se smatrati pozitivnim signalom za poljoprivrednike i agrarni sektor u Srbiji, koji je često pod pritiskom klimatskih promena i tržišnih uslova.
Kada se pogleda struktura zasijanih kultura, najviše povećanje u površinama je zabeleženo kod pšenice, gde je zasejano 8,6% više nego prethodne godine. Ovaj podatak ukazuje na rastuću potražnju za pšenicom, što može biti rezultat povećanih potreba za hranom i sirovinama za industriju.
Pored pšenice, zabeležen je i skroman rast u setvi ječma od 1%. Uljana repica pokazuje značajno povećanje površine pod ovom kulturom, sa povećanjem od čak 36,8%, što može biti rezultat sve veće potražnje za proizvodnjom biogoriva i zdravih ulja.
S druge strane, beleže se i smanjenja u setvi nekih kultura. Ovsa je zasejano 9% manje, dok je površina pod raži smanjena za 1,7%. Ova smanjenja mogu ukazivati na promene u preferencijama poljoprivrednika ili na promene u tržišnim uslovima koji utiču na isplativost ovih kultura.
Kada se analizira jesenja setva u odnosu na desogodišnji prosek od 2014. do 2023. godine, površine pod pšenicom su povećane za 0,1%. Ovaj podatak ukazuje na stabilnost u proizvodnji pšenice, koja ostaje ključna kultura u agraru Srbije.
Uzimajući sve u obzir, jesenja setva 2023. godine predstavlja pozitivan trend u srpskoj poljoprivredi, sa povećanjem površina pod najvažnijim kulturama. Očekuje se da će ovakvi trendovi nastaviti da se razvijaju, s obzirom na globalne promene u potražnji za hranom i energentima.
Poljoprivrednici i agronomi će morati da se prilagode novim izazovima kao što su klimatske promene, tržišne fluktuacije i promene u potražnji. U tom smislu, ulaganja u inovacije, održive prakse i korišćenje savremenih tehnologija biće ključna za očuvanje konkurentnosti srpske poljoprivrede.
Takođe, važno je napomenuti da je podrška države poljoprivrednicima od suštinskog značaja za dalji razvoj ovog sektora. Mogućnosti subvencija, edukacija i pristup modernim tehnologijama mogu značajno poboljšati proizvodne kapacitete i povećati efikasnost.
S obzirom na globalne trendove i rastuću potrebu za hranom, srpski poljoprivrednici imaju priliku da se pozicioniraju kao ključni igrači na tržištu. Razvoj održivih praksi i unapređenje kvaliteta proizvoda mogu doprineti boljoj tržišnoj poziciji i povećanju izvoza.
U budućnosti, saradnja između poljoprivrednika, naučnih institucija i vlade biće od suštinskog značaja za jačanje srpske poljoprivrede. Inovacije u proizvodnji, efikasnije korišćenje resursa i prilagođavanje tržišnim potrebama mogu doneti značajne koristi i obezbediti stabilnost sektora.
U zaključku, jesenja setva 2023. godine pokazuje da srpska poljoprivreda može napredovati, ali zahteva aktivnu podršku i saradnju svih aktera u sektoru kako bi se iskoristile sve prednosti koje se nude na tržištu. Ova godina može biti ključna za postavljanje temelja za budući razvoj i održivost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
