Na prvom zbornom mestu u zalasku sunca, sela se penje na brdo i peva pesmu. Dragica je godinama bila skriveni dragulj ovog kraja, mesto gde se kroz svačije priče provukla naznaka prošlosti i sećanja na dane kada su ljudi živeli jedni za druge.
Danas, u ovom malom selu na obroncima Tornika i Murtenice, odzvanjaju iste pesme i priče, ali sa malim promenama. I dalje se ne računa milostinju i ne izračunava se sve dobijeno i izgubljeno, već se ljudi okupljaju oko vatre i slušaju priče starih gvozdenjaka.
Zatisje te noći bilo je veće, a verovatno i zato što su u selu prvi put ugostili stranca koji nije bio putnik ili slučajan prolaznik već mladi novinar iz Nove Varoši. On je tražio istine i legende, a stanovnici Draglice su mu ih ispričali.
Izmoreni ratom, vojnici su se povukli ovim krajem i tu su dobili ime po svojim krastama – Kratove. Kada su im otpale kraste, postali su Rutoši, a kad su stigli do sela Draglice, meštani su ih srdačno dočekali, nahranili i dali im sklonište za noć, a ujutru su ih ispratili uz osmeh. Tako je selo Draglica dobilo ime, po dragim licima koja su ovde ugostila putovalce.
Selo Draglica, nekada deo opštine Čajetina, sada je pripojeno Novoj Varoši. U svom najsjajnijem trenutku imalo je svoju opštinu, poštu, prodavnicu, struju, vodu i telefon. Danas, međutim, samo tridesetak domaćinstava ostaje u ovom selu, boreći se da sačuvaju ognjišta svojih predaka. Najstariji meštani, sada u penziji, zaradili su izvlačeći drva sa Brijača, najvećeg vrha Murtenice, dok su mladi odlazili da rade u fabrike u okolnim gradovima.
„Ovo je selo u kom se ljudi vole i podržavaju, gde nema svađa i trzavica. Želimo da sačuvamo ovo malo mesto, da naše ognjište ostane toplo i veselo kao i pre“, rekao je Nedeljko Grujičić za RINU.
U ataru sela Draglica nalazi se Tavničko jezero, pravi dragulj koji je nastao pre tridesetak godina na dnu rudničke jame. Zbog strmih padina, pristup vodi je težak, ali dubina jezera dostiže čak 18 metara. Pored jezera, sa brda Draglice pruža se prelep pogled na planine Durmitor i Ljubišnja, pokazujući koliko je ovo malo mesto bogato i raznoliko.
I dok se selo Draglica bori da sačuva svoju prošlost i tradiciju, uznemireno zvono najavljuje novi dan. U ovom malom selu na obroncima Tornika i Murtenice, priče i legende se prepliću sa stvarnošću, čineći ga još živopisnijim i neobičnijim mestom za život.
Možda je selo Draglica zaboravljeno od strane mnogih, ali za one koji znaju da ga pronađu, ono je mesto gde se vreme zaustavilo i gde svaka priča ima svoj značaj. Kroz pesme i priče, kroz osmehe i suze, stanovnici Draglice čuvaju svoju zajednicu, svoje srce i svoj dom, kako bi nastavili da žive kao što su to činili njihovi preci.
