Prema podacima objavljenim od strane Evrostat, javni dug evrozone na kraju četvrtog kvartala 2023. iznosio je 81,7% BDP-a, što predstavlja smanjenje za 0,7 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal. U odnosu na isti period prethodne godine, javni dug evrozone smanjen je za 2,2%, dok je javni dug Evropske unije smanjen za 1,7%.
Najveći deo javnog duga u četvrtom kvartalu 2023. činile su obveznice, sa udelom od 83,4% u evrozoni i 82,9% u Evropskoj uniji. Grčka je bila najzaduženija zemlja Evropske unije sa dugom od 161,9% BDP-a, dok je iza nje sledila Italija sa dugom od 137,3% BDP-a i Francuska sa dugom od 110,6% BDP-a. Nasuprot tome, najmanje zadužena zemlja evrozone bila je Estonija sa dugom od 19,6% BDP-a, Bugarska sa dugom od 23,1% BDP-a i Luksemburg sa 25,7% BDP-a.
Isto tako, Evrostat je objavio da je budžetski deficit evrozone pao sa 3,7% BDP-a u 2022. na 3,6% BDP-a u 2023. godini. Međutim, budžetski deficit cele Evropske unije porastao je sa 3,4% u 2022. na 3,5% BDP-a u 2023. godini. Samo četiri države evrozone su zabeležile budžetski suficit u 2023. godini, među kojima su Kipar i Danska sa suficitom od po 3,1% BDP-a, Irska sa 1,7% BDP-a i Portugalija sa 1,2% BDP-a. Ostale članice su imale budžetski deficit, pri čemu je najveći deficit zabeležen u Italiji sa 7,4% BDP-a, dok su Mađarska i Rumunija imale značajan deficit od 6,7% odnosno 6,6% BDP-a.
Evrostat je takođe objavio da je javni dug zemalja evrozone na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine pao sa 89,9% na 88,6% BDP-a. U Evropskoj uniji, javni dug na kraju četvrtog kvartala 2023. iznosio je 81,7% BDP-a, što je smanjenje za 0,7% u odnosu na prethodni kvartal.
Ovi podaci jasno pokazuju razlike u zaduženosti država evrozone i Evropske unije, kao i u njihovim budžetskim deficitima. Dok su neke zemlje uspele da smanje javni dug i ostvare suficit u budžetu, druge zemlje se i dalje suočavaju sa visokim dugom i deficitom. Važno je pratiti ove ekonomske indikatore kako bi se sagledala stabilnost i održivost javnih finansija u Evropskoj uniji.
