Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković naglasio je značaj sećanja na žrtve genocida tokom Drugog svetskog rata, posebno u svetlu predstojećeg obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog režima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Ova godina posebno je značajna jer se obeležava 80 godina od proboja poslednje grupe logoraša iz logora Jasenovac, jednog od najstrašnijih mesta stradanja u Evropi.
Višković je u izjavi za Srnu istakao da reč „Jasenovac“ nosi težinu bola, straha i patnje. „To je ime koje boli i ‘vrišti’ istinu. Moramo ga izgovarati, ponavljati i čuvati u svesti našeg naroda i čovečanstva. Zaborav je opasnost, a ćutanje saučesništvo“, rekao je Višković. Njegove reči odražavaju duboku emotivnu i moralnu odgovornost da se istina o stradanjima ne zaboravi, kako bi se obezbedila pravda i sećanje na nevine žrtve.
Jasenovac je bio jedan od najokrutnijih logora smrti tokom Drugog svetskog rata, gde su stradali Srbi, Jevreji, Romi, ali i politički neistomišljenici. Višković je podsetio na cinizam tadašnje državne administracije u NDH koja je ovaj logor nazvala „Sabirni i radni logor Jasenovac“, iako je u stvarnosti bio mesto masovnih ubistava i mučenja.
Istoričari procenjuju da je u Jasenovcu ubijeno između 70.000 i 100.000 ljudi, a logor je bio poznat po brutalnim metodama mučenja. Mnogi preživeli svedoče o strahotama koje su pretrpeli, a njihova svedočanstva i danas služe kao podsetnik na zločine koji su se dogodili.
Višković je naglasio važnost očuvanja sećanja na žrtve, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina u budućnosti. „Naša dužnost je da se sećamo, da govorimo o ovim stradanjima i da se borimo protiv zaborava“, dodao je.
U Republici Srpskoj i širom regiona, Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida obeležava se različitim manifestacijama, uključujući komemoracije, molitve i postavljanje spomen obeležja. Ove aktivnosti imaju za cilj da osveže sećanje na žrtve i da pruže podršku preživelima i njihovim porodicama.
Višković je pozvao sve građane da se pridruže obeležavanju ovog dana, naglašavajući da je sećanje na prošlost ključno za izgradnju budućnosti. „Neka naša sećanja budu svetionik koji će nas voditi ka boljem sutra“, rekao je.
U poslednjim godinama, sve više pažnje posvećuje se istraživanju i dokumentovanju zločina počinjenih u Jasenovcu i drugim logorima. Postoji sve veća potreba za očuvanjem istorijskih dokumenata i svedočenja preživelih, kao i za obrazovanjem mladih o ovom mračnom poglavlju evropske istorije.
Višković je istakao i važnost međunarodne zajednice u prepoznavanju i osudi zločina protiv čovečnosti, naglašavajući da se sećanje na žrtve ne sme ograničiti samo na nacionalni nivo. „Ovo je pitanje ljudskih prava i pravde koje se tiče celog čovečanstva“, zaključio je.
Obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog genocida u Jasenovcu predstavlja priliku za sve nas da se prisetimo stradanja nevinih i da se zavežemo na kolektivnu odgovornost da se ovakvi zločini nikada više ne ponove. U svetu koji se suočava sa rastućim tenzijama i sukobima, sećanje na prošlost može poslužiti kao važna lekcija za budućnost.
