U selu Gornja Orovica, smeštenom na planini Bobija, nedaleko od Ljubovije, raste jabuka koja se može pohvaliti ne samo svojom prirodnom lepotom već i činjenicom da nikada nije prskana. Ove jabuke pripadaju takozvanim poznim sortama koje su otporne i na najteže vremenske uslove, uključujući snežne oluje i izuzetno niske temperature. Na visini od oko 600 metara, zimski mraz može da spusti temperature i do 15 stepeni ispod nule, ali su jabuke iz Gornje Orovica i dalje ostale na granama, spremne za berbu.
Milomir Miša Vilotić, domaćin ovog malog sela, ponosan je na svoje voćnjake i tradiciju koju čuva. „Ovo su gotovo zaboravljene vrste jabuka, poznate kao kolačara i vinogradija. Berba je bila obimna, delili smo jabuke svima koji su želeli, ali je mnogo ostalo jer je rod bio zaista berićetan“, priča Miša, odlučan da očuva ovu tradiciju za svoje potomke.
Iako je priroda u Gornjoj Orovici prelepa i netaknuta, Miša ukazuje na problem koji tišti ovo područje – nedostatak mladosti. „Većina ljudi je otišla u veće gradove ili čak u inostranstvo. Svi vole svoj rodni kraj i dolaze kad god mogu, ali retko ko razmišlja o povratku na rodno ognjište“, objašnjava Miša. Ipak, on ostaje optimista, verujući da će se ljudi ponovo zainteresovati za život na selu, posebno zbog zdravlja i čistog vazduha, što je neprocenjivo.
„Deca su ovde oduvek rasla, a škola im je išla od ruke. Samo moja kuća je iznedrila dvojicu fakultetski obrazovanih sinova. Nažalost, obojica su sreću pronašli u Beogradu i Šapcu“, dodaje Miša, ponosan na postignuća svoje dece, ali i svestan izazova sa kojima se suočava njegovo selo.
Pored jabuka, Gornja Orovica je poznata i po svom netaknutom prirodnom ambijentu, koji privlači sve više ljudi koji traže utočište od gradske žurbe. Mnogi posetioci dolaze da uživaju u svežem vazduhu, tišini i prelepim pejzažima, što može biti motivacija za lokalne vlasti da promovišu turizam u ovom delu Srbije.
Kao deo svoje borbe za očuvanje sela i tradicije, Miša se nada da će privući mlade ljude da se vrate i doprinesu ponovnom oživljavanju Gornje Orovica. „Mislim da je važno da se mladi ljudi vrate i donesu nove ideje i energiju. Selo može biti mesto za život, rad i odgajanje dece, i ne mora biti sinonim za nazadnost“, naglašava on.
Osim jabuka, u Gornjoj Orovici se može naići i na druge poljoprivredne proizvode koji se uzgajaju na prirodan način. Ljudi u selu gaje povrće, voće i druge kulture, čime doprinose raznovrsnosti lokalne ekonomije. Miša ukazuje na to da je važno očuvati ovakve običaje i tradiciju, kako bi se sačuvala autentičnost sela.
„Nadam se da će se ljudi više interesovati za ovakve prostore, gde mogu da žive u skladu sa prirodom. Čist vazduh i zdrava hrana su vrednosti koje ne mogu da se kupe, i to je ono što naše selo može da ponudi“, zaključuje Miša.
Gornja Orovica predstavlja simbol otpornosti i tradicije, mesto gde se priroda i kultura isprepliću. Dok se suočava sa izazovima modernog doba, ovo malo selo se i dalje bori da očuva svoju autentičnost i privuče nove generacije, nudeći im mogućnost da se vrate korenima.
