Neuralink čip prvi put ugrađen u ljudski mozak
Ilon Mask, osnivač Neuralink kompanije, nedavno je objavio na društvenoj mreži „Twitter/X“ da je prvi put uspešno ugrađen Neuralink čip u mozak čoveka, a pacijent se uspešno oporavlja. Operacija je obavljena u nedelju, a inicijalni rezultati su obećavajući.
Neuralink kompanija ima za cilj da poveže ljudski mozak sa računarom, a njihov konačni cilj je rešavanje neuroloških stanja i „otključavanje ljudskog potencijala“. Ovo je prvi korak ka komercijalnoj upotrebi njihovih čipova, čije je testiranje odobrila američka Agencija za hranu i lekove u maju prošle godine.
Procedura uključuje ubacivanje 64 fleksibilne niti u deo mozga koji kontroliše nameru pokreta. Niti su tako tanke, da mora da ih ugradi robot, a omogućavaju implantu da snima i prenosi moždane signale na aplikaciju, koja zatim dekodira kako osoba želi da se kreće. Implant pokreće baterija koja može bežično da se puni.
Mask je takođe najavio da će prvi proizvod Neuralinka nositi naziv „Telepaty“, odnosno „Telepatija“. On je na svojoj društvenoj mreži naveo da će taj čip omogućavati kontrolu „praktično bilo kog uređaja samo uz pomoć misli“, kao i da će prvi korisnici biti oni koji su izgubili sposobnost pomeranja ekstremiteta.
Neuralink nije prva kompanija koja ugrađuje čipove u mozak. Još jedna američka tehnološka firma pod nazivom Blackrock Neurotech započela je sličan projekat izrade interfejsa za komunikaciju između mozga i kompjutera još 2004.
Ovo otvara brojna pitanja i dileme u vezi sa etičnošću i bezbednošću ovakve tehnologije. Iako može doneti velike koristi, postoji i mogućnost zloupotrebe od strane pojedinaca ili čak država. Takođe, postavlja se pitanje kako ovakav interfejs može uticati na ljudsko zdravlje, kako u bliskoj budućnosti, tako i na duže staze.
S druge strane, ova tehnologija može značajno poboljšati kvalitet života ljudi sa invaliditetom, omogućavajući im lakšu komunikaciju i kontrolu različitih uređaja. Takođe, moguće je da će se u budućnosti pronaći još mnogo drugih primena ove tehnologije, što bi moglo unaprediti medicinu i tehnologiju uopšte.
U svakom slučaju, važno je da se ova tehnologija dalje istražuje i razvija uz pažljivo praćenje od strane stručnjaka i regulatornih tela kako bi se osigurala sigurnost i etičnost njenog korišćenja.
