U noći između srede i četvrtka, nešto pre ponoći, izbio je požar na nekadašnjem hotelu Plaža u Zelenici, koji je kasnije postao sarajevsko odmaralište. Požar je zahvatio podrumski deo objekta gde struja nije bila dostupna, što je dodatno otežalo situaciju. Materijalna šteta je velika, ali srećom, nema povređenih. U trenutku izbijanja požara, u napuštenom objektu boravili su neki beskućnici.
Prema rečima Radoja Mićunovića iz hercegnovske Službe zaštite i spašavanja, požar je izbio u podrumskim prostorijama. Vatrogasci su odmah reagovali, poslali su dva vozila i sedam pripadnika Službe na teren. Gasili su požar do dva sata posle ponoći, a jutros je ekipa ponovo otišla na mesto događaja i požar je lokalizovan oko deset sati.
Materijalna šteta je značajna, ali je sreća što nije bilo povreda. U okviru napuštenog hotela, koji je dugo vremena bio zapušten, zabeleženi su slučajevi boravka beskućnika. O incidentu je obaveštena Služba komunalne policije i inspekcijskog nadzora. Zamenik načelnice Službe, Darko Klasić, naglašava da su ovakve situacije generalno van nadležnosti Komunalne policije, kao i prosjačenje i skitničarenje, koja spada u nadležnost Uprave policije. Ipak, reagovali su u koordinaciji sa drugim državnim službama.
Klasić je ukazao na srećnu okolnost da je požar izbio tokom kišnog perioda, što je sprečilo njegovo širenje. Takođe, dodao je da je dobijena informacija od Službe zaštite i spašavanja da se objekat nalazi u mogućem ruševnom stanju. To postavlja dodatne obaveze pred Službom komunalne policije, koja mora da obezbedi takve objekte. Planiraju da započnu proceduru sličnu onoj koja je primenjena na nekadašnjem hotelu Rudnik, gde je došlo do urušavanja. Klasić je naglasio da će kontaktirati vlasnika hotela kako bi obezbedili lokaciju i sprečili moguće dalje incidente.
Hotel Plaža u Zelenici sagrađen je 1902. godine, prema projektu dr Antala Mađara, i smatra se pretečom modernog hotelijerstva na primorju Crne Gore. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, hotel je bio korišćen od strane vojske, a nacionalizovan je 1948. godine. Hercegnovska opština je 1961. godine prodala hotel sarajevskoj opštini Centar. Porodica Mađar je odmah nakon usvajanja Zakona o pravednoj restituciji pokušala da vrati imovinu, a od 2007. godine su uključeni u pravne postupke protiv Države Crne Gore kako bi povratili oduzetu imovinu.
Ova situacija sa požarom dodatno otvara pitanja o stanju nekretnina koje su napuštene i o tome kako se upravlja takvim imanjima. Sa jedne strane, ovi objekti predstavljaju potencijalne opasnosti za lokalne zajednice, dok sa druge strane, predstavljaju deo istorijskog nasleđa koje zaslužuje zaštitu i revitalizaciju.
Za lokalne vlasti, izazov je obezbediti da ovakvi objekti ne budu više opasnost, ali i da se pronađu rešenja koja bi omogućila povratak ovakvih lokacija u funkcionalne objekte, bilo kao turističke atrakcije ili druge vrste korisnih prostora. U skladu sa tim, važno je održati komunikaciju između različitih službi i institucija kako bi se osiguralo da se ovakvi problemi rešavaju efikasno i pravovremeno.
Kao što se vidi iz ovog incidenta, požari u napuštenim objektima mogu imati ozbiljne posledice, ne samo po materijalnu štetu, već i po bezbednost građana. Na kraju, vraćanje nekadašnjih hotela i objekata u funkciju može doneti benefite lokalnim zajednicama, ali je potrebno mnogo rada i saradnje različitih sektora da bi se to postiglo.
