Predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, zajedno sa komesarkom za proširenje EU Martom Kos, izjavile su da Evropska unija smatra da su predsednički izbori održani u Belorusiji nelegitimni. Ove izjave dolaze u trenutku kada je aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko, prema izlaznim anketama, osvojio novi mandat sa oko 87,6 odsto glasova, dok su ostali kandidati dobili između jedan i tri odsto.
U zajedničkom saopštenju, Kalas i Kos istakle su da su „lažni izbori u Belorusiji“ bili ni slobodni ni fer, te da narod Belorusije zaslužuje pravo da odlučuje ko će upravljati njihovom zemljom. One su naglasile da je u zemlji prisutna „nemilosrdna i neviđena represija ljudskih prava“, kao i ograničenja političkog učešća i pristupa nezavisnim medijima. Ove okolnosti su, prema njihovim rečima, potpuno onemogućile legitimitet izbornog procesa.
Osim toga, predstavnice EU pozvale su beloruski režim da odmah oslobodi sve političke zatvorenike, kojih je prema nekim izvorima više od 1.000, uključujući i jednog zaposlenog u Delegaciji EU. U saopštenju se takođe navodi da je odluka režima da samo 10 dana pre izbora pozove Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) onemogućila ovom nezavisnom telu pristup ključnim fazama izbornog procesa, što dodatno osnažuje sumnju u kredibilitet izbora.
Kao dodatni razlog za osudu izbora, EU ističe umešanost beloruskog režima u ruski agresorski rat protiv Ukrajine, kao i sprovođenje hibridnih napada na susedne zemlje. Iz tih razloga, Unija je najavila nastavak nametanja restriktivnih i ciljnih mera protiv režima, uz pružanje finansijske podrške civilnom društvu u Belorusiji.
U saopštenju se naglašava da kada Belorusija krene u demokratsku tranziciju, EU će biti spremna da podrži zemlju u stabilizaciji njene ekonomije i reformi njenih institucija. „EU je na strani beloruskog naroda, a naša podrška u njihovoj potrazi za slobodnom, demokratskom, suverenom i nezavisnom Belorusijom je nepokolebljiva“, dodale su Kalas i Kos.
Ova situacija dolazi u trenucima kada je globalna pažnja usmerena na Belorusiju, a posebno nakon protesta koji su izbili nakon prethodnih izbora, kada su mnogi optuživali Lukašenka za krađu glasova. U poslednje vreme, zemlja se suočava s ozbiljnim političkim i ekonomskim krizama, a represija opozicije i novinara postala je još izraženija.
Pored toga, međunarodna zajednica, uključujući EU, izrazila je zabrinutost zbog humanitarne situacije u zemlji, gde su ljudska prava sistematski kršena. Očekuje se da će EU nastaviti da prati situaciju i reaguje na svaku dalju eskalaciju represije ili kršenja ljudskih prava.
Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, često se suočava s kritikama zbog svog autoritarnog načina vladanja i potiskivanja sloboda. Njegova vlast je obeležena brojnim skandalima, a međunarodne sankcije koje su uvedene protiv njega i njegovih saradnika postale su uobičajena praksa u poslednjim godinama.
Dok se Belorusija suočava sa izazovima koji se čine dalekosežnima, podrška EU i drugih međunarodnih aktera bi mogla biti ključna za budućnost ove zemlje. Dok narod Belorusije traži promene i osnažuje svoj glas, međunarodna zajednica ostaje na oprezu, spremna da reaguje na razvoj situacije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će budućnost Belorusije zavisiti od unutrašnjih političkih promena i sposobnosti naroda da se izbori za svoja prava i slobode. EU i dalje ostaje posvećena podršci demokratiji i ljudskim pravima u Belorusiji, dok se nada da će se uskoro stvoriti uslovi za pravu demokratsku tranziciju.
