Vladimir Reković, fizičar i stručni saradnik Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, nedavno je izjavio da je za njega izazov učestvovati kao stručnjak u velikim projektima poput CERN-a. Reković je naglasio da se kao istraživač u CERN-u ponekad možda oseća kao mali element, ali da je istovremeno veliko zadovoljstvo biti deo razmene sjajnih ideja. Institut za nuklearne nauke „Vinča“ već duže vreme sarađuje sa Institutom za fiziku visokih energija Kineske akademije nauka (IHEP) i nedavno su potpisali dva sporazuma o saradnji za projekte daljeg proučavanja Higsovog bozona, sa ciljem da se dodatno objasni struktura svemira.
Prema Rekovićevim rečima, već postoji tim u Vinči koji radi na razvoju budućeg akceleratora cirkularno-elektronsko-pozitronskog sudarača, a ta saradnja je već donela plodom u vidu objavljenih naučnih radova sa tematikom vezanom za budući akcelerator. Postoji i tim koji radi na razvoju detektora na budućem akceleratoru, a Reković dodaje da memorandum obezbeđuje kontinuirani rad na budućem akceleratoru, koji privlači sve više pažnje internacionalne naučne zajednice. On ističe da se može očekivati da već sredinom 2030. godine imamo prve sudare i prve podatke sa takvog akceleratora, ali da je projekat kolosalan i iziskuje veliki broj naučnika.
Sporazum i projekat su važni za Srbiju jer svaka naučna saradnja na internacionalnom nivou donosi nove ideje i razmenu iskustava, kao i stvaranje poverenja među naučnicima. Reković ističe da je Srbiji neophodno da sve aktivnije učestvuje u takvim poduhvatima, a karakteristično za ovaj projekat je to što je u razvoju, te da će biti jako zanimljivo biti deo takvog poduhvata. Nedavno je Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnološki razvoj i Ministarstvo informacija i telekomunikacija potpisali memorandum o razumevanju sa CERN-om, konkretno na temu svetske LHC računarske mreže.
Fizika elementarnih čestica, eksperimentalna fizika, pogotovo na sudaračima, karakteristična je po ogromnom broju podataka koji se skupljaju i to će biti glavna tematika na cirkularno-elektronskom pozitronskom sudaraču u Kini. Od otkrivanja Higsovog bozona do danas i ubuduće, u tzv. high-luminosity LHC režimu, broj sudara će biti znatno povećan, što će dovesti i do računarskih izazova u analizi samih podataka, što zahteva napredne računarske centre povezane po svetu. Srbija će ovim memorandumom ući u društvo zemalja koje će imati tu vrstu računarskih centara, kao što su Sjedinjene Američke Države, Kanada i Južna Koreja.
Reković ističe da će Srbija biti u ambijentu koji će omogućiti da učestvuje u istraživanju, ne samo u oblasti fizike elementarnih čestica, već i računarstva, koje je karakteristično po distribuiranom modelu, gde se velike količine podataka obrađuju, dele i skladište, što je ogroman izazov. Govorimo o stotinama petabajta podataka koji će se udesetostručiti u trenutku kada počnemo sa režimom rada High Luminosity LHC. Ovo je za Srbiju jako dobro jer će imati konkretno iskustvo pravljenja takvog jednog centra, osposobljavanja i stavljanja u pogon. Reković na kraju ističe kako je važno da Srbija bude deo ovakvih međunarodnih projekata i da se aktivno uključi u istraživanje i razvoj nauke i tehnologije.
