LION – Nova studija francuskih istraživača navodi da je skoro 17.000 ljudi možda umrlo nakon uzimanja leka protiv malarije hidroksiholorokina tokom prvog talasa Kovida-19. Lek protiv malarije je bio prepisan nekim pacijentima hospitalizovanim zbog Kovida, iako nije bilo dokaza koji dokumentuju njegove kliničke koristi.
Istraživači su utvrdili da je, prema njihovim procenama, oko 16.990 ljudi u šest zemalja – Francuskoj, Belgiji, Italiji, Španiji, Turskoj i SAD, možda umrlo kao rezultat korišćenja hidroksihlorokina. Studija je objavljena u naučnom časopisu „Nature“ 2021. godine, a istaknula je povećanje stope smrtnosti od 11 procenata, povezano sa prepisivanjem hidroksihlorokina kao leka protiv Kovida.
Istraživači sa univerziteta u Lionu i Kvebeku koristili su tu cifru da analiziraju podatke o hospitalizaciji usled Kovida u svakoj od ovih šest zemalja, izloženosti hidroksihlorokinu i povećanju relativnog rizika od smrti povezanog sa lekom.
Hidroksihlorokin je bio smatran nekom vrstom „čudotvornog leka“ u SAD, a tadašnji predsednik Donald Tramp poručio je ljudima da ga uzmu.
Ova studija bi mogla imati značajne implikacije na primenu hidroksihlorokina u lečenju Kovida-19 i može dodatno osnažiti pozive da se izbegava nekontrolisana upotreba ovog leka. Važno je da se propisivanje lekova u borbi protiv Kovida-19 zasniva na čvrstim dokazima i kliničkim studijama kako bi se izbegle potencijalno fatalne nuspojave.
Lek protiv malarije hidroksiholorokin dugo je bio predmet kontroverzi u vezi sa njegovom efikasnošću u lečenju Kovida-19. Iako su neki raniji studije sugerisale moguću korist od ovog leka, istraživanja poput ove navode na rizike koji su povezani sa njegovom upotrebom, uključujući potencijalno povećanu stopu smrtnosti.
Da bi se efikasno borili protiv Kovida-19, ključno je da se pridržavamo preporuka stručnjaka i oslanjamo se na naučne dokaze prilikom propisivanja lekova. U suprotnom, rizikujemo potencijalno pogubne rezultate za pacijente koji se bore sa ovom bolešću.
Vlade širom sveta trebaju da prepoznaju ozbiljnost situacije i preduzmu mere kako bi osigurale da se lekovi koji se koriste za lečenje Kovida-19 propisuju na osnovu najnovijih saznanja i najbolje kliničke prakse. Ova studija ukazuje na potrebu za pažljivim promišljanjem i analizom pre nego što se donose odluke o preporučivanju lekova za lečenje Kovida-19.
Postavljanje zdravlja pacijenata kao prioritet u lečenju Kovida-19 zahteva sveobuhvatnu procenu lekova koji su na raspolaganju, uključujući i analizu potencijalnih rizika i koristi od njihove upotrebe. U tom kontekstu, ova studija pruža važan doprinos raspravi o optimalnim strategijama lečenja Kovida-19.
Suočeni sa ovim izazovima, stručnjaci i donosioci odluka moraju nastaviti da rade zajedno kako bi osigurali da se primenjuju najbolje prakse u lečenju Kovida-19. Transformacija zdravstvenih sistema i usklađivanje sa najnovijim saznanjima o Kovida-19 ključni su za obezbeđivanje optimalne zaštite za pacijente širom sveta.
