Srbija ima bogatu istoriju predstavljanja na svetskim izložbama, počevši od prvog učešća u Antverpenu 1885. godine. Prvo puno učešće smatra se izložbom u Parizu 1900. godine, gde je srpski paviljon dizajnirao Milan Kapetanović u saradnji sa Miloradom Ruvidićem. Na ovoj izložbi je izložena slika „Krunisanje cara Dušana“ koju je naslikao Paja Jovanović i koja je osvojila zlatnu medalju.
Na izložbi u Parizu 1937. godine, jugoslovenski paviljon je bio predstavljen kao monumentalna građevina u neoklasičnom stilu, u skladu sa tadašnjim idejama o vitalnosti države i bogatoj kulturnoj baštini. Međutim, zbog sukoba umetnika sa delegacijom, planirane skulpture Ivana Meštrovića nisu bile postavljene.
Na izložbi u Briselu 1958. godine, socijalistička Jugoslavija je ostvarila zapažen nastup sa fenomenalnim paviljonom koji je projektovao Vjenceslav Rihter. Paviljon je predstavljao modernizam jugoslovenskih ideja i bio je sazdan od gvožđa i stakla.
Jugoslovenski paviljon na Svetskoj izložbi u Montrealu 1967. godine predstavljao je arhitektonsko delo Miroslava Pešića i prikazivao različite scene urbanog života i kulturne baštine socijalističke federacije. Paviljon je kasnije prodat kako bi se izbegli troškovi rasturanja i transporta.
Na izložbi Expo 2010 u Šangaju, Srbija je imala samostalni nastup sa paviljonom čija je fasada bila inspirisana tradicionalnim pirotskim ćilimom. Paviljon je privukao preko milion posetilaca i bio veoma zapažen.
Na Expo 2027 je istaknuto da je Vinčanska kultura inspirisala nastup Srbije na izložbi u Dubaiju 2020. godine, gde je paviljon predstavljao vremensku kapsulu koja povezuje prošlost sa modernom Srbijom kroz digitalnu prezentaciju.
Srbija se predstavlja na svetskim izložbama kao moderna i inovativna zemlja, atraktivna za trgovinu i turizam, kroz različite manifestacije i projekte. Expo 2027 ističe da je motto Srbije na tim izložbama „Srbija stvara ideje – inspirisani prošlošću, kreiramo budućnost“.
