Iako je zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio na snagu 2023. godine, rokovi za njegovu punu primenu ističu 28. aprila i 7. maja 2025. godine. Advokat Nevena Petrović ukazuje na to da su izmenjeni propisi suštinska reforma u oblasti radnog prava, čime se Srbija dodatno približava standardima Evropske unije. Njegova svrha je da obezbedi viši nivo zaštite za zaposlene, uvede preventivne mere i omogući efikasniju kontrolu uslova rada.
Poslodavci se suočavaju sa ozbiljnim obavezama, jer imaju rok do 7. maja 2025. godine da usklade svoje poslovanje sa novim zakonima. Posledice nepoštovanja ovih propisa mogu biti stroge novčane kazne koje mogu preći milion dinara. Naime, poslodavci sa pravnim licem mogu biti kažnjeni sa milion do milion i po dinara ako ne osiguraju zaposlene za slučaj povreda na radu ili profesionalnih bolesti. Preduzetnici mogu očekivati kazne u iznosu od 200.000 do 400.000 dinara za iste prekršaje, dok direktori i odgovorna lica mogu biti kažnjeni sa 30.000 do 150.000 dinara.
Jedna od važnih novina u ovom zakonu odnosi se na rad od kuće i rad na daljinu, koji do sada nisu bili jasno regulisani. Sada poslodavci imaju obavezu da obezbede bezbedne uslove rada i u ovim situacijama, što uključuje donošenje akta o proceni rizika i omogućavanje zaposlenima da učestvuju u tom procesu. Zakon naglašava potrebu za edukacijom i kontinuiranom obukom zaposlenih, uključujući obuke o upotrebi zaštitne opreme i ponašanju u rizičnim situacijama. U slučaju povreda na radu, obavezna je dodatna obuka zaposlenih u pogođenoj organizacionoj jedinici.
Novi propisi takođe uvode obavezu redovnih lekarskih pregleda zaposlenih, što ranije nije bilo striktno uređeno. Ovi pregledi moraju odgovarati specifičnim rizicima radnog mesta, a troškove snosi poslodavac. Ovo je posebno važno za radnike angažovane na poslovima sa povećanim rizikom, kao što su radovi na visini ili u blizini opasnih hemikalija.
Uz zakon su doneti i podzakonski akti koji preciznije definišu obaveze poslodavaca. Među njima su pravilnici o proceni rizika, ispitivanju opreme i instalacija, kao i onima o stručnom ispitu i izgledu službene odeće inspektora rada. Dva nova pravilnika koja stupaju na snagu 28. aprila odnose se na bezbedan rad na visini i vođenje evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja.
Pravilnik o radu na visini propisuje stroge zahteve koje poslodavci moraju ispuniti, uključujući izradu akta o proceni rizika, obezbeđivanje zaštitne opreme i sistema za sprečavanje pada, kao i definisane procedure za hitne slučajeve. Rad na visini se definiše kao svaki posao koji se obavlja najmanje dva metra iznad čvrste podloge, u uslovima bez adekvatne zaštite.
Dodatno, pravilnik o vođenju evidencije jasno definiše koje podatke poslodavci moraju redovno beležiti, uključujući evidenciju o radnim mestima sa povećanim rizikom, povredama na radu, profesionalnim bolestima i izlaganju biološkim štetnostima. Uveden je i Registar povreda na radu, koji vodi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, a poslodavci su dužni da sve povrede prijave elektronski.
Posebna pažnja se pridaje gradilištima kroz Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta. Ovaj dokument definiše mere zaštite, upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine. Uz to, Pravilnik o oznakama zabrane rada jasno određuje izgled oznake koju inspektor postavlja na gradilište u slučaju kršenja propisa, sa crvenom trakom koja označava da je rad zabranjen do otklanjanja opasnosti.
Na kraju, Petrović ističe da je na inspektorima obaveza da provere primenu ovih novih odredbi, dok je na poslodavcima da ozbiljno shvate propise i pravovremeno se usklade sa njima. Ovo je ključni korak ka unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji.
