Sindikat uprave i pravosuđa zakazao je protest za 6. mart, na kojem će ponovo uputiti svoje zahteve Vladi. Među ključnim zahtevima su povećanje koeficijenta na zarade, početak izgradnje stanova za zaposlene, smena ministarke rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga Naide Nišić, kao i uvođenje sedmočasovnog radnog vremena. Ovaj protest dolazi nakon što je rok za početak pregovora o zahtevima istekao, a sindikat je 7. februara poslao dopis sa zahtevima, postavljajući 20. februar kao krajnji datum za pregovore.
Ukoliko ne bude pozitivnog odgovora Vlade, sindikat planira da organizuje još jedan protest 17. marta, na istom mestu i u isto vreme. Predsednik skupštine sindikata, Nenad Vučković, naglasio je da će javnost biti obaveštena o terminima budućih protesta ukoliko se zahtevi ne ispune.
Jedan od glavnih zahteva sindikata je smena ministarke Nišić, koju optužuju za nezakonito delovanje i niz nepravilnosti. Takođe, traže uvođenje sedmočasovnog radnog vremena, što smatraju modernim standardom koji štiti prava zaposlenih. Sindikati su posebno razočarani izjavama ministarke koja je javnu upravu ocenila kao veliki izdatak, što dodatno pojačava njihove zahteve za smenu.
Osim smene ministarke, sindikat zahteva i hitno potpisivanje usaglašenog Aneksa Ugovora Stambene zadruge „Odgovornost“, kao i konstituisanje njenih organa kako bi zaposleni mogli da reše svoja stambena pitanja. Takođe, traže pokretanje pregovora o izmenama i dopunama Granskog kolektivnog ugovora, sa ciljem povećanja koeficijenata složenosti poslova za 10 procenata u 2024. i dodatnih 10 procenata u ovoj godini.
Nenad Rakočević, predsednik Sindikata uprave i pravosuđa, istakao je važnost uključivanja predstavnika svih sindikata u radne grupe koje će raditi na predlozima Zakona o štrajku i Zakona o reprezentativnosti sindikata i poslodavačkih udruženja. Ovi zakoni su ključni za zaštitu prava radnika i jačanje sindikalnog pokreta.
Protest 6. marta neće biti prvi put da sindikat izlazi na ulicu u potrazi za pravima svojih članova. U poslednjih nekoliko godina, sindikati su se često okupljali kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u javnoj upravi i pravosuđu. Iako su se u prošlosti postigli neki dogovori, sindikat smatra da su trenutni zahtevi ključni za unapređenje uslova rada i životnog standarda zaposlenih.
Sindikat uprave i pravosuđa takođe naglašava potrebu za transparentnošću i komunikacijom između vlade i zaposlenih. Mnogi članovi sindikata smatraju da trenutna vlast ne pokazuje dovoljno sluha za njihove probleme, što dodatno produbljuje razdor među zaposlenima i vlašću. U tom kontekstu, protesti su način da se njihov glas čuje i da se skrene pažnja na važnost ispunjavanja zahteva koji se tiču osnovnih prava radnika.
Uprkos izazovima i preprekama na koje se sindikat suočava, oni i dalje ostaju posvećeni svojoj borbi za bolji položaj zaposlenih u javnoj upravi i pravosuđu. Njihovi zahtevi nisu samo ekonomski, već se tiču i osnovnih ljudskih prava i dostojanstva. Sindikat se nada da će protesti izazvati pozitivnu reakciju vlasti i pokrenuti dijalog koji će dovesti do rešenja.
U ovom trenutku, sudbina zahteva sindikata leži u rukama vlasti. Da li će oni uzeti u obzir zahteve i pokrenuti dijalog, ili će protesti nastaviti da budu jedini način za ostvarivanje prava zaposlenih, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, 6. mart predstavlja ključni trenutak u borbi sindikata za pravdu i jednakost na radnom mestu.
