MOSKVA – Isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju zabeležile su porast od pet odsto godišnje, počevši od početka 2025. godine, dostigavši skoro četiri milijarde kubnih metara. Ovu informaciju je objavio evropski analitički centar „Bruegel“, koji se bavi ekonomskim analizama i istraživanjima.
Prema izveštaju, Evropska unija je u prvom tromesečju 2025. godine, tačnije u januaru i februaru, uvezla ukupno 3,92 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a. Ova cifra predstavlja povećanje u odnosu na 3,74 milijarde kubnih metara u istom periodu prethodne godine. Ovaj trend rasta isporuka ruskog gasa naglašava značaj LNG-a za energetsku sigurnost Evropske unije, koja se suočava sa izazovima u snabdevanju energijom zbog globalnih tržišnih fluktuacija i geopolitičkih tenzija.
Isporuke ruskog LNG-a u februaru 2025. godine iznosile su 1,86 milijardi kubnih metara, što predstavlja povećanje u odnosu na 1,68 milijardi kubnih metara isporučenih u februaru 2024. godine. Ovaj rast može se pripisati različitim faktorima, uključujući promene u potražnji za gasom u Evropi, kao i razvoj infrastrukture za skladištenje i transport gasa.
Analitičari ističu da povećanje isporuka ruskog LNG-a može biti rezultat uspešnog dogovora između Rusije i evropskih zemalja o dugoročnim ugovorima o snabdevanju, kao i strategija koje se odnose na diversifikaciju izvora energenata. U poslednjih nekoliko godina, mnoge evropske zemlje su se trudile da smanje zavisnost od ruskog gasa, ali se čini da je LNG ostao ključni deo energetskog miksa.
Pored toga, evropski tržišni trendovi ukazuju na to da se sve više kompanija odlučuje za LNG kao alternativu tradicionalnim izvorima gasa, što dodatno povećava potražnju. Ovaj trend je posebno izražen u zemljama koje se nalaze na jugu Evrope, gde je LNG postao ključni izvor snabdevanja energijom.
U isto vreme, analitičari upozoravaju da bi porast isporuka ruskog LNG-a mogao izazvati političke napetosti unutar Evropske unije. Neke članice EU su izrazile zabrinutost zbog prekomerne zavisnosti od ruskih energenata, dok druge smatraju da je saradnja sa Rusijom neophodna za očuvanje energetske stabilnosti. Ova dinamika može dovesti do složenih pregovora i debata unutar EU o budućim politikama snabdevanja energijom.
S obzirom na trenutnu globalnu energetsku krizu i rastuće cene energenata, evropske zemlje su primorane da preispitaju svoje strategije snabdevanja i diversifikacije izvora. U tom kontekstu, isporuke ruskog LNG-a predstavljaju privremeno rešenje, ali neizvesnost oko geopolitičke situacije može uticati na dugoročnu održivost ovog snabdevanja.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će budućnost energetskih odnosa između Rusije i Evropske unije zavisiti od mnogih faktora, uključujući političke odluke, tržišne uslove i ekološke regulative. U međuvremenu, stručnjaci preporučuju da EU nastavi da investira u obnovljive izvore energije kako bi smanjila zavisnost od fosilnih goriva i osigurala dugoročnu održivost svog energetskog sektora.
Dok se tržište gasa nastavlja razvijati, mnoge zemlje se suočavaju sa izazovima u prilagođavanju novim realnostima energetskog snabdevanja. Očekuje se da će se diskusije o ulozi ruskog LNG-a i dalje intenzivirati, posebno u svetlu rastućih zahteva za održivim i ekološki prihvatljivim rešenjima u energetici.
