Iako je na dnevnom redu Skupštine Crne Gore bio izbor novih ministara u Vladi Milojka Spajića, diskusija je ubrzo skrenula sa teme izbora na sukobe među poslanicima. Majda Adžović iz Pokreta „Evropa sad“ imenovana je za ministarku javnih radova, dok je Admir Šahmanović iz Bošnjačke stranke postao ministar energetike i rudarstva. Ove nominacije, iako važne, nisu mogle da zasene žestoku raspravu koja se odvijala u sali.
Jedan od ključnih trenutaka na sednici bio je verbalni sukob između Dritana Abazovića iz URA i poslanika iz PES. Abazović je optužen da je pozvao milijardera iz Emirata, Mohameda Alabara, da investira u Crnu Goru, a dodatno je bila pokrenuta tema o izgradnji rizorta u blizini ulcinjske Velike plaže. Ove informacije su izazvale uzburkanost među poslanicima, a Abazović je, prema rečima poslanice PES Branke Marković, bio previše direktan i provokativan.
Tokom ove rasprave, premijer Spajić je naglasio potrebu za novim investicijama, ističući da bez njih nema ekonomskog rasta. Njegove reči su bile jasne – prodaja zemljišta u Ulcinju nije opcija. U isto vreme, predsednik i poslanik DNP Milan Knežević je izrazio nezadovoljstvo rekonstrukcijom Vlade, postavljajući uslove oko dijaloga o normiranju srpskog jezika kao službenog jezika u Crnoj Gori i pitanjima dvojnog državljanstva.
Knežević je jasno stavio do znanja da DNP neće podržati predložene promene u Vladi dok ne dobiju konkretne odgovore na svoja pitanja. Njegov stav je odražavao svesnost o važnosti ovih pitanja za srpsku zajednicu u Crnoj Gori. On je istakao da je to najveća žrtva koju jedan Srbin može podneti u ovoj zemlji.
Osim političkih tenzija, poslanik Boris Mugoša iz Socijaldemokratske partije kritikovao je strukturu Vlade, navodeći da ona broji 26 ministara i 7 vicepremijera, uz dodatne savetnike i državne sekretare. Mugoša je sarkastično primetio da premijer ne može da nabroji sve ministre, i da mnogi od njih možda ni ne znaju koja su njihova prava zaduženja.
Na sve to, Miodrag Laković iz PES odgovorio je Kneževiću, podsećajući ga na njegov potpis na sporazumu o formiranju Vlade. Knežević je reagovao sigurno, naglašavajući da DNP neće napustiti Vladu, ali je otvoreno pozvao na rešenje kroz dijalog, ukazujući na mehanizme koje premijer ima da ga ukloni iz vlasti.
Ova sednica Skupštine nije samo pokazala trenutnu političku krizu, već je i odraz šireg društvenog nezadovoljstva i tenzija koje postoje u Crnoj Gori. Iako su imenovanja ministara mogla da donesu određenu stabilnost, sukobi i nesuglasice u vladajućoj koaliciji otkrivaju duboke podele koje će verovatno uticati na buduće političke odluke.
U ovom kontekstu, jasno je da se Crna Gora suočava s izazovima koji prevazilaze jednostavne političke razmirice. Pitanja identiteta, jezika i prava manjinama ostaju ključna tema koja zahteva hitno rešavanje. U narednim danima i mesecima, pritisak na vlasti da odgovore na ova pitanja samo će rasti, a nastavak ovakvih rasprava u Skupštini ukazuje na to da politička scena u Crnoj Gori ostaje dinamična i nepredvidiva.
U zaključku, trenutna situacija u Crnoj Gori zahteva pažnju i promišljanje kako od strane vlasti, tako i od strane građana. Odluke koje se donose u Skupštini ne utiču samo na politički pejzaž, već i na svakodnevni život građana, stoga je neophodno da se dijalog nastavi i da se traže rešenja koja će doprineti stabilnosti i prosperitetu celokupnog društva.
