Rudarstvo je jedna od najstarijih delatnosti koja postoji vekovima, ali se danas sprovodi na održiviji način nego ranije. Fokus je danas na zaštiti životne sredine i društvenoj odgovornosti rudnika. Ovo je posebno važno za zajednicu koja se pita da li je moguć suživot rudnika sa drugim aktivnostima kao što je poljoprivreda. Primeri iz Finske, Švedske, Norveške, Kanade, Nemačke i Slovenije pokazuju da takav suživot jeste moguć.

Finska je jedna od najzelenijih zemalja na svetu sa čistim vazduhom, šumama, jezerima i vodom. Rudarstvo u Finskoj ima dugu tradiciju i trenutno posluje više od 40 rudnika. Primer je rudnik Puhasalmi koji je nedavno zatvoren, ali će dobiti novi život kao podzemno skladište energije. Finska takođe planira da bude lider u eksploataciji litijuma.

Švedska takođe ima dugu istoriju rudarstva i danas igra važnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja EU metalima i mineralima. U Norveškoj se nalaze ogromne rezerve nafte, nikla, gasa, gvožđa i titanijuma. Kanadska kompanija Capella Minerals ima projekte za bakar u Norveškoj, dok u Kanadi okrug Porcupine pokazuje primer kako zajednice i rudarske kompanije mogu sarađivati na obostranu korist.

Hamburg u Nemačkoj je dom Aurubis topionice bakra, jedne od najvećih u svetu, blizu centra grada. Ova topionica je primer održivog poslovanja zbog brige o zaštiti životne sredine. U Sloveniji, grad Velenje se oslanja na rudnik lignita koji je započeo razvoj grada krajem 19. veka. Meštani se pripremaju za zatvaranje rudnika 2033. godine radi prelaska na čistije načine dobijanja energije.

Svi ovi primeri pokazuju da je moguć suživot rudnika sa zajednicom i drugim aktivnostima uz poštovanje zaštite životne sredine. Rudarstvo se danas sve više transformiše u održivu i odgovornu industriju koja može doprineti razvoju zajednica na dugoročan i održiv način.