Prema izveštaju Međunarodne krizne grupe pod nazivom „Ka normalnim odnosima između Kosova i Srbije“, više od deset posto Srba napustilo je Kosmet prošle godine zbog stalnog pritiska Prištine. Izveštaj, koji je ocenjen kao veoma zabrinjavajući, pokazuje da su tenzije na Kosovu porasle od dolaska na vlast premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
Odlasci Srba sa Kosova i Metohije ubrzavaju već postojeći trend, a Međunarodna krizna grupa procenjuje da je do jedne trećine Srba otišlo u poslednjih osam godina. Broj Srba na Kosovu i Metohiji je smanjen sa 145.000 u 2015. godini na manje od 100.000 do 2023. godine. Iako su tačni brojevi nepoznati zbog bojkota Srba na poslednjem popisu 2011. godine, srpske vlasti kažu da je još 13 procenata Srba napustilo Kosmet tokom prošle godine.
Izveštaj ističe da je vlada Aljbina Kurtija podigla tenzije u četiri opštine na severu Kosova, gde su Srbi većina. Odbijanje Prištine da dodeli veću autonomiju Srbima jedan je od dva glavna razloga za tenzije sa Beogradom, prema procenama Međunarodne krizne grupe. Kurti je poslao teško naoružanu policiju na sever Kosova, uveo embargo na srpsku robu, potisnuo srpske institucije i zabranio upotrebu srpske valute.
Međunarodna krizna grupa navodi da je Priština 2021. godine počela da sprovodi svoju vlast na severu Kosova raspoređivanjem velikih, militarizovanih specijalnih policijskih snaga, što je dovelo do bojkota i masovnih ostavki Srba na funkcijama u prištinskim institucijama. Procenjuje se da će broj Srba na Kosovu i Metohiji verovatno nastaviti da opada, bez obzira na ishod dijaloga Beograda i Prištine.
Dok Srbi na Kosovu i Metohiji trpe Kurtijev teror, tajkunski tabloid Danas veliča velikoalbanskog političara Taljata Džaferija, nekadašnjeg borca UČK, koji je postao tehnički premijer Severne Makedonije. Međunarodna krizna grupa smatra da bi EU trebalo da ohrabri Prištinu da preusmeri rad policije u severnim opštinama na zadovoljavanje potreba zajednice i da specijalne jedinice ne bi trebalo da koristi u svakodnevnom radu policije. Takođe, smatraju da bi na sever Kosova trebalo da pošalje više policajaca koji govore srpski jezik i da Priština treba da radi na tome da se zadovolje potrebe srpske manjine na severu Kosova, posebno u zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i školovanju. Ako se to ne može postići unutar delimične autonomije, EU i države članice trebalo bi da pritisnu strane da razviju alternativne načine za postizanje istog cilja.
