Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je glumica Mina Lazarević, koja je govorila o koncertu filmske muzike koji će se održati 15. februara u Kolarčevoj zadužbini, povodom 30 godina njene karijere. Lazarević je istakla da se seća svog prvog koncerta, koji je održala 2009. godine u Domu sindikata, kada ju je pratio orkestar „Stanislav Binički“.
Ona je naglasila da su sada njen bend i ona bliski, što olakšava komunikaciju na sceni. „Svi se znamo jako dugo i mnogo dobro se provedemo svaki put,“ izjavila je Lazarević, što pokazuje njen pozitivan odnos prema saradnicima. Takođe je napomenula da se spisak pesama menja pre svake izvedbe, često i na samoj pozornici, u zavisnosti od trenutnog raspoloženja ili želja publike.
„Zavisi od povoda i od publike. Ne znam da li to nazovem filmski koncert ili filmsko veče. Uvek malo komuniciram s publikom, ima i poezije. Ima svega i svačega,“ navela je glumica, ističući da njen nastup uključuje različite umetničke forme, ne samo pevanje.
Na koncertu će biti izvodjene pesme „nezaobilazne“ Barbare Strejsend. Lazarević je izrazila divljenje prema američkoj glumici i pevačici, naglašavajući da joj je „po senzibilitetu izuzetno bliska“. „Jednu ću pevati ja, jednu Nataša Radovanović, moja draga gošća – naravno, nezaobilazna ‘Woman in Love’ i ‘The Way We Were’ iz istoimenog filma sa Robertom Redfordom,“ rekla je Lazarević.
Govoreći o svom iskustvu u pevanju, Lazarević je ukazala na značaj odmora za glas. „Što se više peva, to je forma bolja, i kao za svaku vrstu treninga i izdržljivosti – mora da se spava. Svako ko je imao problema sa glasom došao je do toga da mora da se naspava,“ ocenila je. Ona smatra da pevanje, ukoliko nije preopterećeno, može da bude korisno za glas.
Povodom svoje karijere, Lazarević se osvrnula na to kako je njen otac, dirigent Ljubiša Lazarević, bio očajan kada je odlučila da se fokusira na glumu umesto na klavir. „Ne mislim da to može da se baci i da može da propadne. To se negde taloži u nama i izađe kroz nešto drugo,“ napomenula je. Osećaj kada je prvi put stala na scenu Fakulteta dramskih umetnosti, bio je za nju poseban, jer je osetila energiju pune sale, što je bio „potpuno nov osećaj“ u odnosu na prethodne nastupe.
Muzikal je za Lazarević bio prirodan izbor, s obzirom na njeno odrastanje u pozorištu gde je radila njen otac. Ipak, naglasila je da u Srbiji još uvek nema svesti o važnosti školovanja za muzičke i dramske umetnike. „Borim se da se stvori svest o tome da se napravi nekakva priprema, jer mi svi dođemo i bace nas u vatru,“ rekla je, dodajući da je potrebno da mladi umetnici imaju jasnu motivaciju zašto žele da se bave glumom.
Kao zaključak, Lazarević je istakla da je važno preispitivati motivaciju u umetnosti, jer se glumci suočavaju sa izazovima tokom svoje karijere. „To su sve stvari koje treba preispitivati, jer to je maraton koji treba da traje 30, 40, 60 godina, koliko nam se dozvoli,“ zaključila je glumica. Ova izjava pokazuje njen posvećen pristup umetnosti i želju da inspiriše mlade generacije kroz svoj rad i iskustvo.
