Procenjuje se da je Evropska unija u 2024. godini potrošila 22 milijarde evra na fosilna goriva iz Rusije, dok je istovremeno pružila 19 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini, kako se navodi u izveštaju koji je danas objavio „Gardijan“. Ove brojke ukazuju na to da EU i dalje zavisi od ruske nafte i gasa, uprkos naporima da smanji tu zavisnost usled sukoba u Ukrajini.
Izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (Crea) pokazuje da je Evropska unija prošle godine potrošila 21,9 milijardi evra na uvoz ruske nafte i gasa, što je suprotno planovima o smanjenju energetske zavisnosti od Moskve. U tom periodu, Kilski Institut za svetsku ekonomiju izračunao je da je EU dodelila Ukrajini finansijsku pomoć od 18,7 milijardi evra.
Ova situacija postavlja pitanje o doslednosti evropske politike prema Rusiji, s obzirom na to da se velika količina novca i dalje sliva u ruske energetske sektore, dok EU istovremeno pokušava da podrži Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije. Izveštaj ukazuje na to da su ruski prihodi od izvoza fosilnih goriva u 2022. godini dostigli 242 milijarde evra, a ukupni prihodi od početka rata se približavaju cifri od bilion evra.
Rusija, koja dobija do polovine svojih poreskih prihoda iz sektora nafte i gasa, pokazuje sposobnost prilagođavanja sankcijama. Očekuje se da će, u skladu sa novim strategijama, ruski izvoz fosilnih goriva nastaviti da raste, a Crea procenjuje da trećina tih prihoda dolazi putem prevoza na tankera, koji su često pod zaštitom takozvane „flote u senci“.
S obzirom na trenutnu geopolitiku i ekonomsku situaciju, ovaj izveštaj može imati značajne posledice na dalju politiku EU prema Rusiji. Dok se Evropa suočava s potrebom da smanji zavisnost od ruskih energenata, istovremeno mora da balansira između podrške Ukrajini i ekonomskih potreba svojih članica.
Izveštaji poput ovog podstiču rasprave o energetskoj nezavisnosti Evropske unije i sposobnosti da se suoči sa izazovima globalnog tržišta energenata. Dok neki članovi EU pozivaju na bržu tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, drugi se suočavaju s izazovima smanjenja troškova i održavanja energetske stabilnosti.
U poslednjih nekoliko godina, EU je preduzela različite korake kako bi diversifikovala svoje energetske izvore, ali rezultati su još uvek daleko od željenih. Mnogi analitičari veruju da će EU morati da poveća napore kako bi smanjila zavisnost od fosilnih goriva, posebno onih iz Rusije, i ubrza prelazak na održive izvore energije.
Ova situacija takođe naglašava nužnost međunarodne saradnje i dijaloga u rešavanju globalnih energetskih kriza. Dok se svet suočava s promenama klime i sigurnosnim izazovima, potreba za održivim rešenjima nikada nije bila urgentnija. Čini se da će Evropska unija, kao ključni igrač na globalnoj energetskoj sceni, morati da pronađe način da uskladi svoje unutrašnje politike sa spoljnim izazovima kako bi bila efektivnija u svojim naporima da se odupre ruskoj dominaciji na tržištu energenata.
U svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje kako će se EU prilagoditi u budućnosti i koje će korake preduzeti kako bi podržala Ukrajinu, ali i osigurala energetsku sigurnost svojih članica. Očekuje se da će ova tema biti u fokusu narednih sastanaka evropskih lidera i da će oblikovati buduće odluke o politici prema Rusiji i podršci Ukrajini.
